Што нема у продавници, наћи ћеш код Кинеза – зашто се овој изреци ближи крај

Пандемија је дугорочно променила појединце али и привреду. За разлику од економске кризе 2008. сада све више говоримо о крају глобализације и релокализацији производње. Тај процес је, сматрају економисти, неповратан али и шанса за Србији, и то у прерађивачкој индустрији, попљопривреди и информационим технологијама.

Што нема у продавници, наћи ћеш код Кинеза. Тој одомаћеној изреци можда се ближи крај. Због пандемије транспорт је вишеструко поскупео, дошло је до несташице чипова на пример, па се све више размишља о измештању производње из Азије.

Стручњаци сматрају да је окретање сваке земље и региона себи трајно и да је корона обрнула процес глобализације.

"То је прича за данас па плус пет година, плус десет година. То није нешто што би требало да нас трансформише у року од годину дана и битно је да то није посао који треба да уради само држава него мора да га уради и привредна заједница", каже Марко Марковић из "Егзакта адвајзори".

Ако би и прихватили део производње, поставља се питање који би то региони били најпогоднији за нове погоне. У Пчињском округу траже се фармацеути, професори језика, технолози али и рецепционери, козметичари, портири. Мањкају чак и тесари.

"Мисли се на област текстилства, обућарства и тапетарства, али са друге стране имамо потражњу за неким другим профилима, као што су возач друмског возила, возач теретњака, послужилац уређаја за производњу проводника и каблова и слично", Весна Станојковић, пи-ар НСЗ филијала Врање.

Србија је суочена са убрзаним старењем становништва и исељавањем из мањих места. Од 2018. до 2020. године број становника у јужној и југоисточној Србији, чак и у Шумадији и западној Србији смањио се 0,6 одсто. У истом прериоду пораст броја становника уписали су само Београд и Војводина.

Слична је слика у целом региону, негде као у Бугарској и лошија.

Држава покушава да производне погоне рашири на целу земљу, гради путеве, даје подстицаје за улагања у неразвијеним општинама: до сада за 177 пројеката у 78 градова захваљујући чему је запослено 50.000 радника.

"Да ли им упростити да све што могу да добију од државе у виду субвенција за своја газдинства могу брже, лакше, да им то буде приступачније. Да им неко приђе да опет у оквиру неких месних заједница уради едукацију на шта имају право и коју субвенцију могу да остваре", каже Ненад Тешић, економски аналитичар.

До скоро је глобализација била неумитна, капитал се селио тамо где је била најјефтинија радна снага, а тржиште велико.

Економски процеси се мањају па би рурални делови и мање развијени градови због цена, чистијег ваздуха па и субвенција могли да буду места у која ће се више људи враћати него из њих одлазити.