уторак, 21.12.2021, 18:00 -> 19:10
Извор: РТС
Девет деценија небеских инжењера, очекују да направе беспилотну летелицу за свемир
Машински факултет у Београду, као највећа и најстарија институција у области образовања инжењера машинства у Србији и на Балкану, једини школује високостручне кадрове у области ваздухопловства. Од 1931. године до данас катедра је ишколовала укупно 3.032 ваздухопловца.
Катедра за ваздухопловство Машинског факултета у Београду ове године обележава 90 година од када је 1931. године на Техничком факултету Универзитета у Београду основана Катедра за аеронаутику.
Проф. др Часлав Митровић, дугогодишњи шеф катедре, рекао је за РТС да је то значајан јубилеј и да су ваздухопловци, коjе je та катедра ишколовала, признати у свету и да раде у престижним научним центрима.
Према његовим речима, катедра има изузетне професоре, још из времена када је Србија била једна од три највеће ваздухопловне силе.
"Имамо добру базу, ово је само надоградња. Када имате добру базу, онда је лако да се прилагодите новим трендовима. Пратимо напредак науке и што је најважније – имамо најбоље студенте", рекао је професор Митровић.
Милош Петрашиновић је један од студента с просеком десет, а сада је асистент на Катедри за ваздухопловство.
"Ова тадиција је веома дуга, ми покушавамо да то подигнемо на виши ново, моје колеге и ја смо доста урадили у последње време, и мислимо да ће све више студената остајати на факултету, јер ваздухопловство је највиша могућа техника и технологија, све оно што замишљате, и аутопилот, и роботика и компјутерска визија, програмирање, све је то део ваздухоплова", каже Милош.
Ваздухопловство је, истиче, нешто најбоље што можете да упишете ако желите да будете део врхунске технике.
Аеротунел једна од најзначајнијих лабораторија
Поред неоспорног интелектуалног потенцијала, катедра поседује и значајне лабораторијске капацитете. У свом саставу има 10 лабораторија.
Према речима професора Митровића, аеротунел је једна од најзначајнијих лабораторија и то је највећи универзитетски тунел у Европи, а трећи у свету.
"Тунел ради, студенти тамо раде докторате, поносни смо на то што смо ишколовали 130 доктора техничких наука ваздухопловаца и сви они заузимају место у престижним компанијама и престижним светским универзитетима", рекао је професор Митровић.
"Покрили смо цео свет нашим људима, код нас на ваздухопловству остају најбољи", каже професор Митровић.
"Осећај изнад свега кад направите нешто што може да полети"
Милош је истакао да је од 24 студента његове генерације, њих осморо уписало докторске студије.
"Препоручио бих свима да нађу колеге које имају исто интересовање, да истраже ваздухопловство, да направе нешто што лети јер нама је тај осећај изнад свега – када видите да је нешто што сте направили од мало алуминијума, челика, може полети – то је осећај изнад свега, а то се постиже једначином на папиру и на крају призводњом", каже Милош.
Катедра за ваздухопловство наставља да прати најновије технологије и, како каже професор, не заостају ни милиметар за светским трендовима.
"Када је ваздухопловство решило да се спусти на земљу, онда је почео напредак и развој аутомобилске и свих индустрија, зато што технологија у ваздухопловству врхунска", рекао је професор Митровић.
Ми и даље пратимо ту технологију, не заостајемо ни милиметар, некад и предњачимо, наши људи раде у Церну, све пратимо, и наши професори су признати у свету", рекао је Митровић.
"Беспилотне летелице су хит и ми се надамо да ћемо направити неку која ће полетети у свемир", рекао је професор Митровић.
У протекле две године комплетна авио-индустрија је морала да смањи број летова због ковида, али сада се полако опоравља и светске компаније се враћају у нашу земљу, указује професор Митровић.
Коментари