недеља, 19.12.2021, 05:56 -> 16:16
Извор: РТС
Аутор: Игор Топаловић
Овако изгледа обука специјалаца на Тари – разбијају лед да би заронили, једно чуло је најважније
На површини језера Заовине лед, температура воде испод је пет степени, пада јака киша. Рониоци Жандармерије и Специјалне антитерористичке јединице Републике Српске ломе лед како би заронили. Користе специјалана одела да им не би било хладно, али не могу дуго времена провести у води. Заједничка обука је у току.
Вођа ронилачког тима из Београда Љубомир Ћирић објашњава да је роњење под ледом симулација роњења у затвореним просторима, спелео роњење.
"Имали смо роњења и пећинска како на мору, тако и на рекама. Ишли смо на врело реке Крупаје. Тамо је занимљива локација за спелео роњење. Слична је конфигурација опреме као и роњење под ледом и у суштини то је оно због чега ронимо под ледом – да бисмо се фамилијаризовали са опремом која се разликује у односу на редовне ронилачке задатке", прича Ћирић.
Најчешћи ронилачки задаци ронилаца из Жандармерије су претрага свих вода на територији Србије, због проналаска утопљеника и предмета извршења кривичних дела. Роне у свим условима, како у језерима, тако и рекама на подручју Републике Србије.
"Зарон у зимским условима је изузетно комплексан, јер је температура воде изузетно ниска, а иначе као што знамо вода 25 пута брже одвлачи температуру људског тела од ваздуха. Самим тим, и подхлађивање људског тела је доста брже", каже пре уласка у воду Никола Јовановић, који је три године у јединици.
Чак 90 одсто задатака извршавају само чулом додира, јер је нулта видљивост под водом. Претраге раде помоћу клатна.
"Циљ оваквих обука је заправо излагање ронилаца повишеном нивоу стреса, али у конторлисаним условима. То је важно јер кад ронилац изађе на конкретан ронилачки задатак не би било добро да буде оптерећен условима у којима рони, битно је обезбедити на обуци услове какви ће бити приближно на задатку", наводи Ћирић, који је већ 14 година рони.
Обука у Црној Гори
Како би били што бољи рониоци, неопходно је да роне у свим водама, што припадници Ронилачке јединице Жандармерије и раде. Током лета увежбавали су и роњење у мору, у Црној Гори.
"Реке су специфичне по томе што имају струје, захтевно је ронити јер се доста брже умарамо, док је у језерима вода мирнија, али су дубине доста веће и обала је стрмија. Тешко је радити претраге на тој конфигурацији дна. Код мора је видљивост јако добра, али код мора раде другачији принципи", објашњава Никола Јовановић.
Роњења на мору су значајна, јер се рониоци спуштају на дубину до 60 метара. Такође се изводи у контролисаним условима и групно је, за разлику од роњења у рекама и језерима.
Сарадња са колегама из Републике Српске
"Овај вид сарадње са Жандармеријом је веома користан и упражњавамо га преко 10 година. Користан је зато што добијамо нова искуства, која су веома значајна за нашу јединицу и тим. Поред обука вршимо и сарадњу на терену приликом извршавања послова и задатака можемо да рачунамо на њихову помоћ тако и они на нашу помоћ", указује вођа тима ронилаца из Бањалуке Милош Шкрбић.
Две јединице имају вишегодишњу сарадњу. Значајна им је јер се воде у Србији и Републици Српкој доста разликују, па је и роњење другачије.
"Имамо различита искуства, код нас су језера и реке са слабом видљивошћу, код њих је то мало другачије. Сарадња је јако битна зато што размењујемо искуства. У Републици Српској воде са којима се они сусрећу су боље видљивости, прозирност је боља, међутим хладније су, већи су брзаци. Наше воде су готово све са нултом видљивошћу, тако да размена искустава је врло битна", истиче Марко Младеновић, командир ронилачког вода Жандармерије.
Младеновић додаје да на Тари нису увежбавали само роњење, већ и тактичке радње. Јер задатак ове јединице је и борба против криминала и тероризма.
"Поред ронилачке обуке, коју тренутно извршавамо на планини Тари, такође обављамо и борбено-тактичку обуку, десанта, приласка објектима у приобаљу, као и хапшење лица који се налазе у објектима на води или приобаљу", наводи Младеновић.
Посао рониоца у Ронилачкој јединици Жандармерије је веома стресан и немогуће је навићи се на то, јер је сваки задатак нешто ново и сваки зарон је другачији. Зато су овакве обуке важне, јер се на тај начин тренира за стварни сценарио.
"Наш посао зна да буде поприлично стресан, поготову кад се траже тела утопљеника. Ако узмемо у обзир отежавајуће факторе, који рецимо, ево видели сте сад зарон у оваквим условима где нема видљивости, где је при томе веома ниска температура, како воде тако и ваздуха, додатно још сазнање да се тражи тело", истиче Љубомир Ћирић.
Што боља, чешћа и квалитетнија обука ронилаца Жандармерије, гарант је већег успеха у обављања свих полицијских послова, али и борбе против тероризма, на и у рекама.
Коментари