Да ли је на Златибору урбанистички хаос

Некад је Златибор врвео од туриста само у врху сезоне или празницима, али се то последњих година променило. О урбанизацији те планине посетиоци имају подељено мишљење.

Златиборци од урбанизације виде корист, јер више нису успутна дестинација туриста.

Грађевинцима не смета урбанизација, јер целе године имају посла, захваљујући инвеститорима, који продају апартмане највише домаћим купцима и пре него што се заврши неки објекат.

"Осамдесет посто минимално, а има и страних купаца, односно то су наши држављани који живе у земљама Европске Уније", каже Мирослав Брковић, инвеститор хотела са пет звездица

"Од укупне површине Златибора, која покрива 647 квадратних километара, само 1,4 одсто, да нагласим то нашим критичарима, јесте под грађевинским објектима. Чак и више Златибора има под воденим површинама него што их има под грађевинским објектима", каже Милан Стаматовић, председник Општине Чајетина.

Према његовим речима, бесправна градња у Србији ће стати оног дана када се буду и кривично гонили они који бесправно граде, а не да се по данашњим законима стимулишу.

У надлежности локалне самоуправе је издавање грађевинских дозвола, али кажу да они не могу да утичу на промет земљишта, поготово када је у питању законски повраћај дедовине.

По Закону о реституцији, поједини потомци искористили су да папрено продају земљу инвеститорима, да би тај новац искористили за неки бољи живот ван Златибора, али и у другим деловима света.