Читај ми!

Опроштај од Ђоке Стојичића, сахрањен у Алеји заслужних грађана

Комеморација недавно преминулом књижевнику и бившем министру културе Ђоку Стојичићу (1936-2021) одржана је у Свечаној сали Удружења књижевника Србије (УКС) у Београду, а сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Познати писац је преминуо у Београду 2. децембра у 86. години након краће болести.

Редитељ Живорад Жика Ајдачић, испред Културно просветне заједнице Србије (КПЗС), рекао је да је био пријатељ са Стојичићем пуних 50 година и за то време су учествовали на многим културним манифестацијама Србије и бивше Југославије.

Посебно је истакао његово ангажовање у раду КПЗС-а и другим организацијама и установама културе наше земље, али је такође био члан организационог одбора Драгачевског сабора трубача у Гучи, Вуковог сабора, манифестације "Ђурини дани" у Српској Црњи, члан жирија "Златни витез" у тадашњем СССР-у, данашњој Русији.

Видак М. Масловарић, члан Управног одбора УКС-a, уредник трибине "Француска 7", прочитао је песму покојног аутора "Ластавичије гнездо на врху Хиландара" из истоимене збирке поезије.

Изразио је саучешће породици, рођацима и пријатељима писца Стојичића, у име председника УКС Милована Витезовића.

"Био је аутор широког стваралачког распона, не само у домену књижевности, већ и у дипломатији и свим другим областима где је увек давао најбољи део себе", истакао је Масловарић.

Писац Миливоје Павловић је напоменуо да је тешко данас говорити о колеги Стојичићу у прошлом времену.

"На крају његовог овоземаљског пута, срећом има се шта рећи о ономе шта је за живота урадио и на тај начин нам продужава сећање на њега", рекао је Павловић.

Подвукао је да је преминули писац стално понављао да су узори српског народа научници Никола Тесла, Михајло Пупин, Милутин Миланковић, или књижевници и драгуљи културне баштине – Иво Андрић, Петар Петровић Његош или Вук Стефановић Караџић.

Подсетио је да није случајно да његова књига текстова о култури од 500 страница носи наслов "Тачка ослонца", јер је за Стојичића управо култура била наша тачка ослонца.

Такође, Павловић се осврнуо на књигу "Сјај разговора" из два тома, у којој је Стојичић објавио више од 10 000 народних изрека, насталих на истом изворишту где и народне пословице, песме и приче.

Стојичић је оставио за собом 17 збирки поезије, седам књига избора поезије, шест књига студија, есеја, чланака и полемика, три путописа, две књиге прозе и две драме.

Песме су му превођене на 20 страних језика и одабране у 66 југословенских и српских и 16 страних антологија и зборника.

Осим што је био важан културни посленик и министар културе (1993-1994), био је и амбасадор Србије у Чешкој (1994-2001).

Стојичић је био директор Републичког завода за међународну научну, просветну и техничку сарадњу, главни и одговорни уредник недељника "НИН" и уредник Општеобразовног програма ТВ Београд.

Добитник је великог броја књижевних награда и признања: "Вукова награда", "Златна значка" КПЗС, "Златни прстен", "Раде Драинац", "Масарикова награда", "Рудолф Други", "Франц Кафка", "Искиа" - италијански оскар културе, "Златни беочуг", "Милан Ракић", Руска медаља захвалности, и друге.

недеља, 05. мај 2024.
15° C

Коментари

Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
C.T. Toraksa
Поштујте правила пре давања крви на анализу
Adaptacija
„Буђење пацова“ – ново рухо филмског класика Живојина Павловића
slobodan izbor ishrane
Главни град Финске избацује месо како би заштитили климу, осим у ретким изузецима
Prijava za kviz Slagalica
Пријавите се