Имају ли млади који напуштају домове довољно подршке за самосталан живот

Прво питање које постави млада особа када из дома или хранитељске породице треба да закорачи у свет одраслих је – где.

Јасмина је у систему провела 11 година и за то време променила две породице. Да ће дан њеног одласка једном доћи - знала је, али је на то нико није припремао.

"Нико и не може да вас спреми за то што вас чека јер тек кад се суочите с тим правим, голим животом, тек онда схватите. Ја сам лично мислила да сам страшно јака и да то могу јер сам знала како то функционише, како се кува, како се плаћају рачуни, како се иде у куповину, међутим, када сам почела сама да живим заправо сам се обесхрабрила из разлога што је био превелики терет за мене", каже Јасмина Ђоковић.

Да би терет био мањи, важно је планирати излазак - истичу упућени који су истаживали ту тему. Према правилнику Центра за социјални рад, План за напуштање заштите и еманципацију сачињава се најкасније са навршених 14 година. Иако се штићеници припремају за самостални живот, истраживања показују да се на томе не ради довољно.

"Дакле да је потребно да се тај процес припреме за самостални живот значајно унапреди. Тако да то мора да крене од онога да млада особа освести да ће у неком тренутку изаћи и шта је све оно што га чека. Уколико тај излазак из бриге није планиран и уколико они изађу тек тако да то може да буде много болније од самог уласка у систем алтернативног старања", напомиње сарадница за развој и имплементацију програма у фондацији СОС Дечја села Србија Марија Нијемчевић Поповски.

У таквом систему у Звечанској улици у Београду, тренутно борави 31 пунолетан корисник који би у блиској будућности требало да промени адресу. У тој установи кажу да се индивидуални план отпушта прави годину дана раније.

"Обрађујемо да ли смо професионално оспособљени, коју квалификацију имамо, проверавамо како на бироу стоје ствари са таквом врстом квалификација, разматрамо где ће корисник изаћи", наводи каже директор Центра за заштиту одојчади, деце и омладине Зоран Милачић.

А напољу их чекају нови изазови и проблеми. Запослење, питање становања, финансије, неки су од највећих. Одређену подршку пружа Центар за социјални рад у Београду.

Град Београд је предвидео услугу социјалне заштите - Привремено становање деце и омладине без родитељског старања у трајању од две године. Такође, сви млади без родитеља који напуштају заштиту (а имају пребивалиште на територији Београда) добијају и Сталну новчану помоћ у износу од једне просечне зараде остварене у Београду за месец у ком се врши исплата до проналаска запослења, а најдуже годину дана. 

"Али то није подршка која постоји на националном нивоу. То је јако важно да се уреди да свака млада особа, у било ком делу земље када излази из система старања да има подршку", каже Нијемчевић Поповски.

Процењује се да је у Србији око 6.000 деце без родитељског старања. Деведесет одсто живи у хранитељским породицама, остали у домовима.