Где смеју да буду фабрике које раде са опасним материјама, и какве то везе има с ружом ветрова

Након несреће у којој су прошле седмице у Бубањ потоку у фабрици погинула тројица радника, РТС је питао стручњаке о чему све мора да се води рачуна када се издаје дозвола за локацију на којој се налазе фабрике са опасним процесима производње. Закон је стриктан, одређује чак и детаље као што је број становника који живе у околини. А да ли се поштује?

Предузећа која раде са опасним, токсичним, запаљивим или експлозивним материјама су високоризична и њихово пословање регулишу домаћи и међународни закони. Да би добили дозволу за рад, морају да имају студију процене ризика, анализу утицаја на животну средину, да испуне одговарајуће урбанистичке услове.

"Tакође је неопходно водити рачуна о ружи ветрова, дакле, струјању ветра, да продукти сагоревања свакодневног испарења не доспевају у насељена места, а ако дође до икаквог удеса или акцидента на тим постројењима, да ти продукти не иду у град, него да буду ношени струјањем ветра ван територије града", објашњава проф. др Владимир Јаковљевић са Факултета за безбедност.

Чак и кадa су постројења подигнута у складу са урбанистичким плановима, куће често нису, па се примакну фабрикама или их потпуно окруже. Тако је, на пример, фабрика боја била на Карабурми, а ливница у новобеоградским блоковима.

"Блокови 63, 64, 65, 70 су са свих страна и онда када имате удес, немате могућност да иселите 50.000-100.000 људи, него морате да реагујете у тим околностима какве оне јесу", каже др Милан Милутиновић из Центра за екотоксикологију Градског завода за јавно здавље.

Становништво треба да зна какве су материје у питању

Посебан проблем, истиче Милутиновић, представљају индустријске зоне у приградским насељима, због директног контакта са становништвом.

Професор Јаковљевић каже да би та предузећа требало да упознају околно становништво са физичко-хемијским карактеристикама хемикалија које су у процесу производње, да би становнишво у случају неког акцидента или удеса могло правилно да поступа. "То се може постићи делењем одговарајућих брошура, летака итд", појашњава професор.

По позиву надлежних, на терен излазе екотосиколошке екипе Градског завода за јавно здравље.

"После тих наглих хемијских реакција као што је експлозија, непосредна, брза хемијска реакција, најчешће нема заостатака загађујућих материја које могу да буду опасне по здравље људи. То су тренутни процеси и тренутно нестају сви потенцијални загађивачи", наводи др Милутиновић.

Опасне материје још су опасније приликом транспорта. Према неким истраживањима, око 70 одсто незгода дешава се баш тада.