Дмитровић: Подршка родитељима да не пређемо линију без повратка

Републички Завод за статистику саопштио је да је за првих десет месеци ове године преминуло скоро дупло више људи него што је рођено. Број преминулих закључно са октобром је 108.000 грађана, а рођено је 57.000.

Од броја нових људи зависи и опстанак нације и економски напредак земље и због тога је донет низ мера за побољшање популационе политике.

Ратко Дмитровић je потврдио за РТС да ће мера, којом ће се родитељима за прворођено дете уплаћивати 300.000 динара, уместо досадашњих 100.000 бити и саставни део закона, а да следи, као што је наговестио председник Александар Вучић, повећано давање и за друго, треће и четврто дете и да се о томе разговара, што зависи и од снаге буџета. 

Нагласио је да је то важна мера без обзира што неко мисли да новац није важан.

"Новац није важан али је пресудан. И то је тако свуда и у Европи", рекао је Дмитровић.

Помоћ државе од 20.000 евра за стан

Истакао је и да је друга мера подршка младима који заснивају породицу и који, да би постали породица, морају да имају стан.

"Најбоље је да имају свој стан, да се осећају сигурно и да ту планирају више деце. И то давање од 20.000 евра минимум, то је поклон државе и без обзира што кажу да у Београду то није никаква сума, то јесте и у Београду изузетна сума. А замислите сад што би ми сви волели да имамо ту дисперзију и да не идемо сви ка Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу да на пример у Апатину и Врању тих 20.000 са још додатком можете да узмете веома добар стан", оценио је Дмитровић.

Додао је и да ће тај стан у власничком смислу бити везан за жену односно девојку, односно за будућу мајку.

Студентима родитељима посебан статус

Објаснио је и да је трећа мера, која је вишеслојна, изузетно важна и даје могућност да млади брачни пар, студенти који хоће да имају децу улазе у посебан статус.

То значи, прецизирао је, да за њих нема испитних рокова, нема обнављања плаћања године. 

"Када девојка, супруга, млада хоће да роди а најбоље је, ја то сада лаички говорим, преносим само оно што каже медицина - да роди до 24, 25. године, то је, пре свега, ниска стопа стерилитета, изнад 30 до 35 расте 50 до 60 одсто, а овде је до пет одсто и овде потпуно другачије организам здравије реагује. Она са завршеним факултетом има двоје деце и потпуно је њена друга позиција код послодавца, што је посебно жалосна прича", сматра министар.

Што се тиче подстицаја рађања у мањим срединама, Дмитровић је навео да је врло важно да су ти људи на локалу врло свесни проблема и боре се на на разне начине које им дозвољава нихова економска ситуација и да је директно везано за идеју да ти људи остану тамо где су рођени.

Указао је и на питање стратегије, јер како идемо у будућност схватамо да имамо поред овога и два највећа проблема, а то је енергетика и производња хране.

"У граду не можемо производити храну, хајде да видимо како можемо задржимо људе у Сврљигу, у околини Ниша... Свака велика нова стамбена зграда у Нишу Београду, Крагујевцу празни неке куће у околини тих градова и у било којем. Ми још увек имамо инерцију од раније да је срамота живети у селу. Хајде да створимо околности да неко ко живи 30, 40 километара од великог града, да живи сјајно, да седне у кола и да дође на радно место и врати се брже него неко ко крене са Јулиног брда до Новог Београда", поручује Дмитровић.

"Требају ли нам деца или не"

Министар сматра да је питање свести то да ли се млади одлучују на рађање деце. 

"То је питање свести требају ли нама деца или не и који је систем вредности у савременом свету и то је најтеже да се мења. Од '90. године креће тај пад и улазак у нулу али ми имамо један слом у Србији у последње две године. Ми смо у Србији у односу морталитета и наталитета 2019. године имали 37.000 више умрлих и то је било страшно, да би се за годину дана, наравно ту има и корона свој значај тај број попео на 55.000, а ова година како ће се завршити не смем да изговорим", упозорио је Дмитровић.

Додао је и да се плаши да ћемо ову годину завршити са минимум 65.000 умрлих више него рођених и да корона има утицаја, али да су и даље, негде на нивоу од 50 посто узрока смрти кардиовскуларне болести.

Зато сматра да и о томе, и о начину живота, треба разговарати.

"Уколико ништа не урадимо, 2050. године, нас ће бити четири милиона и мање од четири милиона. То значи да смо прешли линију без повратка", закључио је и упозорио министар Ратко Дмитровић.