Време свињокоља - однесите месо на преглед, и кулен може да вам дође главе

У време свињокоља треба водити рачуна о једном од најпознатијих и можда најопаснијих паразита по здравље човека, а који се може наћи у свињском месу, трихинели.

Зоран Ивановић, начелник ветеринарске инспекције Управе за ветерину, рекао је за РТС да се на трихинелу годишње открије око 200 позитивних узорака меса, али да је полoвина тих узорака од дивљих свиња.

Тихинела се се на неким подручјима појављује ендемски, поред речних токова, Дунава и Саве, у Браничевском и Сремском округу, каже Ивановић и упозорава грађане да ако купе животињу у Моравичком округу, то не значи да она није потекла из Браничевског.

Према његовим речима, свако месо мора да се прегледа, и да за цену једног килограма не би требало доводити своју породицу у ризик.

Цена прегледа је од 350 до 500 динара, и може се урадити у ветеринској станици или ветеринарској амбуланти.  

Већина домаћина спрема месо и месне прерађевине за своју породицу, али се и продаје - највише прерађевине од меса, суве кобасице, кулен, шваргла. 

Ивановић је указао да је Закон о заштити хране веома јасан - оно што стављате у промет мора да потиче из одобреног објекта, а оно што спремате за сопствену потрошњу не би смело да нудите на пијаци.

Позвао је потрошаче да купују месо које има декларацију, да је одобрено од санитарног инспектора и да је поризводња била под контролом ветеринарске станице.

Последњих година, каже, немамо породичних епидемија чему су допринели и свест грађана и рад ветеринарскихих служби. 

Како препознати праве ћевапе и пљескавице 

Грађани купују и роштиљско месо и тзв. брзу храну, пљескавице, ћевапе. Често се чује да се уместо чистог млевеног меса, у томе налазе хрскавице, лој, брашно, соја, лед, вода.

"Правилник о квалиту меса је јасно дефинисао групе поизвода и покушао да заштити наше ћевапчиће и пљескавице. Међутим, ту постоје и друге врсте уситњеног меса које се прави по декларацији и саветовао бих потрошаче да пре него што купе обавезно прочитају шта пише на декларацији, да призвођач стоји иза онога што је написао", рекао је Ивановић.

Ко је некада правио пљескавице и роштиљ месо, он зна да оно не може да се хомогенизује и пуни у калупе уколико се не веже водом или ледом, а да ли су добри могу да виде и у свом тигању када испрже те ћевапе, да ли су се скупили или пустили пуно масти , објаснио је Ивановић. 

Истакао је да је оно што се види оком, то је структура - уколико је оно пастозно и превише самлевено можемо да посумњамо да је тако урађено како би се сакрио садржај.

"Ако ви видите онај прави мозаик меса,  онда ту нема никакве дилеме да је оно добро", рекао је Ивановић.

Комадно месо не можете офарбати   

Указао је да инспекција до сада није имала случај фарбаног меса вештачким бојама. 

"Месо се фарба само додацима, као на пример алевом папариком. Командно месо не можете офарбати, кад га персечете видите какво је", навео је Ивановић.

Навео је пример чувена беле немачке кобасице, која није офарбана већ има природну боју,  јер месо кад се скува оно постаје сивкасо-бело. 

На питање како препознати месо које је било замрзнуто, Ивановић је објаснио да такво месо  пушта више воде и да се то може видети по томе што се цеди на месту где је изложено.

Све у свему, потрошачи у Србији, ипак, једу добро месо, рекао је Ивановић.

Опасност од ехинококозе 

Многи власници паса хране своје љубимце сировим изнутрицама у којима се могу бити инфективне цисте.

"Ехинококоза је болест која се јавља код паса, ту су опасне оне јетре са мехуровима које сељаци дају псима", рекао је Ивановић.

Никако то не треба радити, јер тако поново инфицирате пса, истакао је Ивановић и додао да  такву јетру треба спалити да не би дошла поново до пса. 

Ехинокооза напада најчешће јетру и мозак и није инфективна за човека, али је опасна за псе, објаснио је Ивановић.