уторак, 23.11.2021, 15:55 -> 18:48
Извор: РТС
Сваки трећи корисник народне кухиње је дете, на које све начине Црвени крст помаже
Око пола милиона грађана Србије нема за основне животне потребе. Председник Црвеног крста Србије Драган Радовановић рекао је за РТС да деца чине 30 одсто корисника народних кухиња.
У Народним кухињама Црвеног крста Србије свакога дана топао оброк добије више од 33 хиљаде људи. У домаћинствима са троје или више деце стопа ризика од сиромаштва је виша од 50 одсто.
Председник Црвеног крста Србије, професор Драган Радовановић рекао је гостујући у Дневнику РТС-а, да су корисници народне кухиње целе породице, један члан долази да добије оброк, од тог једног оброка храни се више чланова те породице.
Према његовим речима, број од 33.000 оброка, односно корисника је заправо већи – користи више људи.
Црвени крст у 77 средина води програм народних кухиња. Радовановић каже да када се отвори народна кухиња у некој средини ту се направи процена социјалне угрожености, који је број корисника и колико је потребно средстава, намирница, да се народна кухиња одржи.
"Морамо да сагледамо све потребе, јер када једном започне не може да престане, већ континуирано да траје. Много је већа штета ако започнете програм па се прекине после неколико месеци или годину дана него да није уопште почео. У свим срединама где је направљена добра процена, у свим условима, па ни у условима короне, програм није престајао", напоменуо је Радовановић.
Изнео је податак да Црвени крст Србије ради програм народних кухиња од 1992. године и да је спремљено и дистрибуирано око 160 милиона оброка.
Да ли су оброци прилагођени потребама деце
Радовановић каже да су оброци стандардизовани, радили су их дијететичари, стручњаци, за просечног човека, просечне старости, просечне телесне тежине, да се задовоље метаболичке потребе за нормално функционисање организма.
Истиче да деца чине 30 одсто корисника кухиња – има 9.560 млађих од 18 година. "Они се укључе у програм као носиоци када се у локалној средини закључи да буду директни корисници, деца су и чланови домаћинстава подржани од народних кухиња и од великог броја других програма Црвеног крста", подвукао је Радовановић.
Водимо рачуна да деца буду подржана различитим програмима, каже Радовановић.
О јавној кухињи за бебе
Готово месец дана у БиХ сарајевска организација "Обрадуј некога" сваког дана обезбеђује храну за најмлађе - за бебе сиромашних породица у Братунцу.
Јавна кухиња за бебе не постоји у Србији, каже Радовановић.
"На одређени начин радимо кроз друге начине донације, не постоји експлицитно оваква народна кухиња, имамо програм који траје 30 година - пакетић за новорођену бебу у недељи Црвеног крста, између 5. и 11. маја. У пакетићу је велики број различитих артикала неопходних за бебу и мајку", каже он.
Донацијама се добијају производи за дохрањивање деце, ти програми су изразити у одређеним срединама, рекао је председник ЦК Србије.
"Имамо и друге програме за помоћ најмлађим, као у Ужицу где се у договору са Секретаријатом за саобраћај додељује мајци седиште за аутомобил, затим донација одеће за бебе и малу децу и дистрибуирамо где је најпотребније", каже Радовановић.
Истакао је да су прошле године урадили са Уницефом програм где су помогли 1.996 породица са малом децом у Србији, а у плану је помоћ за још хиљаду породица са више деце.
Да ли су то најсиромашнији крајеви на југоистоку Србије?
Радовановић указује на то да су четврта група општина најнеразвијеније, а има их 44 у Србији, 19 је девастирано и у њима је просечан приход мањи за 50 одсто од републичког просека, ту су потребе највеће.
"Ту су програми помоћи – и корисници не само програма народних кухиња већ корисници пакета хране и хигијене који добијају, а у категорији су социјално угрожених – годишње се подели преко 100.000 пакета, а донатор је Влада Србије", рекао је Радовановић.
Према његовим речима, остатак новца за оперативне трошкове обезбеђује локална самоуправа.
Говорећи о томе колико је пандемија ковида повећала потребу најсиромашнијих и какав је одзив када су донације у питању, Радовановић каже да у свакој кризи они који су угрожени постају још угроженији – тада је много већа пажња усмерена на њих.
"Направили смо велики број пакета хране ван редовних помоћи – 600.000 пакета за социјално најугроженије за протеклих годину и по дана у Србији", закључио је Радовановић.
Коментари