Породиљама и трудницама треба и психолошка помоћ, где могу да потраже савет и подршку

За месец дана телефон je зазвонио више стотина пута, a забринуте труднице и жене које су недавно постале мајке имале су исте дилеме.

"Најчешће се жале на анксиозност, депресију, несаницу а некада чак идентификујемо и оне проблеме којима се ова клиника бави више од 160 година, а то су озбиљна стања која завређују опсежан клинички рад - постпартална депресија и постпартална психоза", истакла је Ивана Сташевић Карличић, директорка клинике за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић".

Та СОС линија је део Националног сервиса за заштиту менталног здравља. Дванаест посебно обучених здравствених радника свакодневно разговара са женама.

"Ми радимо подршку и интервенцију у кризи, шаљемо их у друге делове здравственог система односно водимо их кроз систем како би што брже и ефикасније добиле помоћ", наводи Сташевић Карличићева.

Зашто је друштвено неприхватљиво да се осећаш лоше

У Србији се годишње роди око 65.000 беба. Искуства показују да ако се многе труднице и мајке и сусретну са одређеним психолошким потешкоћама о томе ретко говоре, а помоћ још ређе затраже.

Јасмина Михњак, психолошкиња и уредница Родитељског портала "Бебац" оцењује да је то зато што је код нас још увек друштвено неприхватљиво да се осећаш лоше у периоду трудноће или када дође беба.

"То можемо да видимо и по бројним коментарима када се покрене ова тема. Па онда добијамо савете попут: шта ти је, сада треба да будеш срећна, ово ти је најсрећнији период у животу, брзо ће ти проћи, мисли само позитивно... што наравно није тачно и посебно ако се ради о неком тежем облику депресије важно је да се трудница или мајка јави неком стручном лицу за помоћ", објашњава Михњак.

Разговор кључ за решавање проблема

Психотерапеут Љубица Богетић каже да се оне најчешће јаве када имају претеране страхове за здравље или за живот бебе, а понекад и за своје здравље и за свој живот.

"То им заиста буде нека лампица: аха, мени нешто није добро, мени треба помоћ. Губим конце, губим контролу. И тек тада може да се ради са њима, психотерапија ту јако помаже, али понекад психотерапија није довољна, понекад је потребно укључити и фармакотерапију", указала је Љубица Богетић.

Разговор са трудницом или породиљом остаје кључ за решавање проблема. Због тога мрежу подршке женама треба проширити.

Јасмина Михњак мисли да у неким већим местима можда и постоји нека адекватна подршка али и да у мањим местима то недостаје.

"И врло често дођемо у ситуацију да је на нама да ми ширимо свест о постпорођајној депресији да ми ширимо свест о депресији у трудноћи и најразличитијим емоцијама које се ту дешавају, а на крају дођемо до тога да та жена нема у свом месту коме да се обрати, бар не да је та помоћ доступна свима", указала је Јасмина Михњак.

И зато је ова СОС линија од великог значаја, показали су први резултати. За савет и помоћ јављају се труднице и мајке, не само из Србије, већ и из БиХ, Црне Горе, Македоније.

Клиника за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић" има четири СОС линије. Последња новоуведена је она намењена женама пре, у току и након трудноће. Како се у Србији дневно роди 169 беба, маме или оне које тек то треба да постану, уколико осете да им је потребна психолошка подршка и помоћ, њу могу добити на броју 0800-309-309. И то 24 сата, свих седам дана у недељи.