У каквој згради би стручњак за земљотресе купио стан

Професор Радомир Фолић је доживео разорни земљотрес у Скопљу, након чега је одлучио да цео свој живот и веома импресивну каријеру, која траје скоро 60 година, посвети изучавању градње која би на најбољи начин заштитила људе од земљотреса.

Фолић је, гостујући у Београдској хроници, рекао да су сви разорни земљотреси који су се у прошлости догодили били повод да се друштво брани тиме што ће дати препоруке за пројектовање сеизмички отпорних конструкција.

Као референцу навео је јаке земљотресе који су 1964. и 1965. године погодили Јапан, када су се први пут појавиле и препоруке за пројектовање сеизмички отпорних конструкција, које су се мењале са новим потресима.

"Јапанци су имали јак земљотрес 1995. и одмах већ крајем те године мењали прописе и 2000. године, у Окленду, на Новом Зеланду, била је светска конференција па смо добили њихове прописе који су донешени 1999. године", рекао је Фолић који је и председник Савеза грађевинских инжењера Србије.

На питање да ли су сигурније зграде грађене у Титово време, одговара да не треба правити такву идеолошку периодизацију, али је и додао да су се зграде грађене од 1964. на овамо далеко боље показале приликом земљотреса.

Безбедније не значи и много скупље 

Професор истиче и да рад у складу са овим препорукама занемарљиво увећава цену изградње објекта.

"Влада мишљење да је далеко скупље градити сеизмички отпорне конструкције а имамо много анализа, ради се о неколико процената. Али зато смо врло галантни када је у питању ентеријер", каже Фолић.

Истиче да су понекад инвеститори ти који су вољни да уштеде на уштрб ових прописа, али да то чешће раде извођачи радова - иако се, како каже, ту не може много уштедети.

"Имао сам проблема на Бањици, где сам водио надзор, где мени армирач којем објашњавам шта да уради, каже - 'ма шта ви мени причате, ја 30 година тако радим а ви мени причате'", присетио је Фолић.

Према његовим речима, проблем је понекад у стручности пројектанта, извођача, али и стручности надзорног органа који је, како каже, кључан јер се он мора упознати са пројектом иако је прошао техничку контролу.

Додаје да у пракси није тако, те да су услови у иностранству много бољи.

"Виша математика" за лаике 

На питање како они који купују стан могу да знају да ли су поштовани технички прописи који штите од земљотреса, одговара да је то врло тешко.

Иако каже да су зграде изграђене после 1964. године далеко боље и сигурније, он лично би, истиче, купио новоградњу.

"Али морам да кажем, ради истине због оних који продају станове у старим зградама - старе зидане зграде, ако имају међуспратну конструкцију армиранобетонску, добро повезану са зидовима, те зграде се врло солидно понашају", рекао је Фолић.

Истиче да староградња може бити врло квалитетна, те да је битан елемент - заступљеност зидова у два управна правца.

Као пример лоше градње, навео је објекат у Бечићима који је страдао у земљотресу, јер подужни правац није имао довољно зидова.

На питање где се склонити од земљотреса, професор каже - тамо где су армиранобетонске конструкције.

"Не би требало испод степеништа, посебно не ако немају подесне носаче, степенице су врло осетљиве а значајне су за евакуацију. Друго, ми имамо велике проблеме у судару суседних објеката ако немају дилатацију. Прописи су јасни - зависно од висине, одређује се колики је размак, колико је геп. Такође, зидови који немају никаква појачања - они имају дијагоналне прслине врло често у самој равни, а најопасније је кад нису добро повезани, ван своје равни се руше", каже Фолић.

Објашњава и како се у грађевинарству одређује отпорност за два управна правца.

"Заступљеност зидова у оба правца у процентима се у европским нормама даје и упоређује се са укупном бруто површином. И тај проценат одређује најлакше отпорност за два управна правца", истиче Фолић.