Коњица у војним редовима, сазнајте све о нонијусу

У Великом рату, најсуровијем и највећем страдању до тада, убијено је и око осам милиона коња. Они су коришћени за преношење хране, воде, муниције и лекова на фронту. Некада је коњица била саставни део војних јединица. После шездесет година, вратила се у наше војне редове.

Указом маршала Тита, 1959. године укинута је коњица у војсци. Шездесет година касније српски војник поново може бити коњаник. Последње три, коњички вод Гарде, за специфичне задатке припрема се у ергели Карађорђево.

Командант коњичког вода, капетан прве класе Мартин Пацула, није јахао пре доласка у јединицу, као ни многе његове колеге. Прошли су четворомесечну обуку.

"Коњ у српској војсци представља симбол, ја бих рекао симбол истрајности, упорности и на крају победе, јер ја то гледам из свог угла: само ако сте упорни у својој одлуци и намери приликом рада с коњем, то што сте намерили истераћете код њега и он ће схватити као позитивно и као оно што му неће нашкодити", каже командант Пацула.

А да би то научили, потребна је дуготрајна стрпљива дресура.

"Дресура коња траје у начелу око две године, то не можемо дефинисати као код људи, зато што је темперамент коња доста комплексан", каже Пацула.

Улога коњичког вода је церемонијална, њихов задатак је давање војних почасти и због тога је важно навићи коње на сабљу и заставу. Зато се бира посебна раса.

"У коњичком воду Гарде су заступљени коњи расе нонијус, то је типичан војни коњ који је настао у Аустроугарској, односно на овом подручју у 19. веку, који је устаљене висине и таквог је типа да одговара задацима Гарде, јер је изузетно висок, стамен и јак коњ", каже мајор Предраг Аџемовић, ветеринар.

Исхрана је јако важна. Коњи се хране квалитетним зобом и сеном, али не одбијају ни слатко.