За пет година изграђено милион објеката, директор РГЗ: Дигитализација скратила муке уписа у катастар

Директор Републичког геодетског завода Борко Драшковић рекао је да се на сателитским снимцима из 2015. и 2020. године може видети колико се изградило у Србији за то време.

Директор РГЗ-а је навео да је највише објеката изграђено у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, на магистралним коридорима, али и у туристичким центрима.

"Први показатељи које смо ми радили на неким карактеристичним територијама показују да је овде дошло до увећања за 20 посто у односу на претходни снимак. Односно, то значи да је приближно 1.000.000 објеката изграђено у периоду од епохе 2015/16. до епохе 2020/21, што представља у овом тренутку 10 посто укупно изграђених објеката у Србији", казао је Драшковић.

Додао је да се на сателитским снимцима непогрешиво види шта је једно друштво у периоду од пет година изградило и оценио да су забележени импозантни подаци и да се може рећи да је у питању најзлатније доба грађевинарства у Србији.

Наводи да се на сателитским снимцима може утврдити колико је изграђено нових објеката, и то све чија је висина преко 30 центиметара.

"За неке друге потребе се користе сателитски снимци метарске, петометарске тачности, али за потребе катастра непокретности неопходно је да буде висока резолуција, овако високе тачности и то може да ради једна компанија у свету, 'Максар', која има највећу флоту за израду висококвалитетних снимака", рекао је Драшковић.

"Сви захтеви од 2018. године се завршавају за пет дана" 

Борко Драшковић је навео да је Републички геодетски завод 2015. године имао 500.000 транскација на годишњем нивоу, док сада тај број износи милион трансакција.

"Грађевинска експанзија, не само у области станоградње и пословних простора, него и инфраструктурних објеката, натерала је Републички геодетски завод да уђе у дигитализацију као једини начин да испрати овако динамичке процесе", навео је Драшковић.

Напоменуо је да РГЗ све ради у законском року и да се сви захтеви који стижу од 2018. године завршавају за пет дана, док су се раније процесуирали после 43 дана, док се у другом степену завршава за два месеца, а некада су се обрађивали и по две године.

Драшковић је истакао да ће заосталих предмета увек бити, док се не реши питање предмета који су и по 30 година у фиокама, а нису никад предати на упис у катастар. Додао је да је на београдској општини Савски венац у рад пуштен нови информациони систем у оквиру треће фазе пројекта са Светском банком.

"Нови информациони систем замениће систем стар 30 година. То ретко ко зна, да ми радимо на софтверу који је направљен пре 30 година. Било је пар покушаја да се направи нови софтвер, али се није успело у томе", казао је Драшковић и додао да је Савски венац био пилот-пројекат, а следећи је Сопот.

Објаснио је да ће увођењем новог система цела Србија бити у једном централном систему, док тренутно постоји 176 различитих база.

Драшковић је навео да највише нерешених проблема има у местима где је градња најинтензивнија – у Београду, Новим Саду, Нишу и Крагујевцу, али да су предмети најкомплекснији у престоници.