Благослов и проклетство енергетике - зашто Србија мора да пази да не "скочи из ватре у тигањ"

Српска акдемија наука и уметности је Влади упутила документ на 231 страни - "Развој електроенергетике Србије до 2050" у коме предлаже решења.

Слободан Вукосавић, професор Електротехничког факултета је коментаришући светску енергетску кризу за РТС истакао, да је обесхрабрујуће да земље ЕУ које су се ослањале у енергију ветра данас увозе угаљ из Аустралије и Јужне Америке и граде поново термоелектране.

Разлог томе, каже треба тражити у кормилару те енргетске транзиције. 

"Нажалост то су политичари, то су футуристи, наука и струка нису довољно укључене и нису јој дате слободне руке да да објективне и квалификоване ставове, већ је доведена у ситуацију да ради студије по наруџби и то је разлог проблема које имамо", сматра Вукосавић. 

Треба ли Србији нуклеарна електрана

Навео је да у ЕУ постоји иницијатива десет земаља да се нуклеарне електране уграде у Зелену агенду и да се прогласе зеленим изворима енергије.

Додаје да у погледу нуклеарне енергије постоје два питања, да ли треба проучавати нуклеарну енергетику и ризике које она доноси а друго је - треба ли градити те електране у Србији.

"Ми тренутно имамо мораторијум на употребу и изградњу нуклерних електрана и то треба поштовати. Нажалост, она је спроведена тако да је дуго било забрањено размишљати да ли их треба градити. Ми смо данас доведени у тешку ситуацију јер смо окружени земљама, скоро све око нас имају нуклеарне електране и планирају увећање капацитета", указао је професор.

Такође, Румунија планира изградњњу нуклеарних електрана четврте генерације, Мађарска изградњу руских електрана треће генерације, проширење групе реактора.

"Ми смо окружени том нуклеарном енергетиком, а немамо струку која би еваулирала ризике с којима морамо да се суочимо. Пре свега, без било каквог одлагања треба формирати стручњаке који би могли да расуђују о ризицима нуклеарне енергетике и могућности да се на њу у будућности ослонимо", прецизирао је Вукосавић.

Шта предлаже САНУ

Посебно је нагласио да је енергетика благослов али да може да буде и проклетство, јер нема енергије која не прља животну средину.

Указао је да који год пут енергетске транзиције Србија одреди, један део енергије ће плаћати новцем а један здрављем. Зато би грађани требало да буду свесни тога и то им треба предочити, јер је то избор који мора да се направи.

Вукосавић каже да се угља често наводи као један од главних узрока загађења животне средине у Србији.

"Ако будемо журили у заустављању термоелектрана ми ћемо их зауставити за три деценије а ако не будемо журили зауставићемо их за 30 година. Угаљ се постепено исрпљује, њега просто неће више бити", рекао је Вукасовић.

Додао је и да не постоје изгледи да у наредних десет до 15 година повратимо контролу на косметским угљенокопима и да зато не треба рачунати на градњу неких већих капацитета термоелектрана. Зато Србија, сматра, мора за 30 година угаљ заменити нечим другим.

Обновљиви извори - "пазити да од зла не направимо горе"

"Треба пазити да не скочимо из ватре у тигањ, да од зла не направимо горе. Заменски извори су скопчани с ризицим",  треба пазити да не бирамо оне путеве у транзицији који још више угрожавају здравље становника", упозорио је Вукасовић.

Додао је да се под паролом енергетске транзиције у Србији интензивирало спаљивање отпада, тако што га увозимо из ЕУ и спаљујемо биомасу у малим ложиштима.

Сматра да је важно гледати шта се протежира у ЕУ, али да је ЕУ и пример грешака које не треба понављати.

"Најважније је очувати становништво, нама у Београду у току једне године од загађења животне средине умре око 7.000 људи. Хајде да заштитимо становништво, да учинимо да једно зло не чини веће зло. Ја вам гарантујем да они не умиру од угљендиоксида већ од неких других материја", поручио је Вукосавић.

Рекао је и да обновљиви изворе као што су енергија сунца и ветра треба користити у оној мери која је у интересу потрошача. као и да су они изврсна допуна за термоелектране на гас. То значи, како је казао,  да треба градити соларне енергија скупа са електранама на гас.

"Када се граде соларне енергије поред њих морате градити батерије за складиште. Ако би значајно увећали удео соларних електрана енергетска транзиција би нас коштала три до четири пута више него нуклеарних електрана. Ризици батерија, какве су литијумске, су веома опасни и надам се да ће ускоро бити напуштене. Оне су склоне самозапаљењу, а када горе емитују изузетно токсичне материје", објаснио је Вукосавић.

Што се тиче тензије око хидроелектране "Газиводе" и трафо станице Валач на Косову и Метохији, Вукосавић оцењује да се ради о објектима на привремено окупираној територији где "ми не можемо да успоставимо контролу".

"Важно је да не чинимо никакве потезе који би нас спречили да једног дана ту контролу повратимо", закључио је Слободан Вукосавић.