Да ли ће Србија морати да увози шарана

Већ по традицији први дани новембра резервисани су за почетак јесењег излова рибе, рибњак у Баранди простире се на површини од стотину хектара, и поред доста неповољног времена ових дана ни киша као ни магла нису зауставиле рибаре у излову.

"Као што видите, хладно је, мокро, лети је опет много лепше и лакше. Али са добром вољом и није тешко", каже Горан Вранић, рибар.

Као и у другим гранама пољопривреде тако и рибарству, ова година је била по много чему специфична, ипак у Баранди очекују добар излов.

"Очекујемо неку производњу од две до три тоне по хектару, али са изузетно малом конверзијом хране. Очекујемо утрошак хране кило, кило и двестотине за килограм прираста", каже др ветерине Зоран Мажић Рибњак Баранда.

Према његовим речима, ове године ће Србија вероватно морати да увози рибу.

Као и сваке године, ове године још и више, види се по самој цени. Прошле године шаран на рибњаку је био 200 динара, ове је преко 300, значи вероватно ће се увозити", каже Мажић.

Указује да је ово цена исплатива за рибарство, али да је би реална цена на рибњаку требало да буде око три евра.

У Пољопривредној стручној служби у Зрењанину истичу да је деведесет одсто површина под рибњацима сконцентрисано у Војводини, од тога у средњем Банату половина. 

"Произвођачи рибе су у неповољном положају, како у односу на остале гране у пољопривреди тако и на окружење које се бави рибарством. На пример, Хрватска је укинула плаћање воде, даје субвенције од 60 евро центи за сваки произведени килограм, а код нас произвођачи добијају десет динара и то за килограм продате рибе", каже Драган Багић из ПСС Зрењанин.

Само на подручју Војводине има на десетине хиљада хектара слатинастог земљишта идеалног за подизање рибњака, али на жалост још увек је мало заинтерессованих за ову врсту пољопривредне производње.