Од ружне речи до ружног дела нема границе, психолози откривају када почиње вршњачко насиље

На друштвеним мрежама се 31. октобра појавио снимак на којем се види да је претучен шеснаестогодишњак, они који су учествовали у тучи су све снимили, дечак је претучен неколико дана раније, али тек што се снимак појавио огласила се краљевачка полиција.

Отац дечака који је учествовао у тучи је објавио на друштвеним мрежама да је посетио породицу претученог дечака и упутио извињење.

Љубомир Матовић, отац претученог дечака, је самохрани отац троје деце, које је мајка напустила пре неколико година.

Каже да је све тешко доживео и да се испрепадао јер зна да његова деца нису конфликтна. Прича да је дечак дошао са исеченом усном, и да му је рекао да је пао.

"Сутрадан сазнајем да је мој син одвео два другара на пиће и када су кренули, он је остао последњи да плати, зауставили су га другари који су седели за суседним столом, један га је питао нешто и ударио, а други сликао", наводи отац.

Напомиње и да га је посетио отац момка који је ударио његовог сина.

"Осећао се збуњено, поцрвенуо је, ја сам после сконтао, ко је и шта је", каже Љубомир Матовић.

Уз породицу Матовић стала је јавност, добили су подршку, нудили су стипендије деци, а отац претученог дечака има само једну поруку – да се ово ниједном детету више не догоди.

Снимци насиља стварају мучнину 

Школски психолог Биљана Лајовић каже у емисији "Око" да сваки снимак насиља ствара осећај мучнине и не можете да останете равнодушни, и тај осећај мучнине се продуби, јер не знате у каквом је стању дете. Напомиње да је једно дечје понашање направило буру.

Психолог Радмила Вулић Бојовић напомиње да нисмо сазнали зашто је дошло до насиља, а да су деца та која лакше улазе у оваква понашања.

Александра Милетић из Удружења "Друг није мета" сматра да су у овом случају оба оца била збуњена и нису знали како да одреагују, оба родитеља су била шокирана, а наш кључни проблем је недостатак едукације како да се понашају родитељи у таквим ситуацијама.

Лајовићева објашњава да се родитељи осећају лоше када дође до насиља над децом, јер сматрају да треба да заштите своје дете.

"Отац је дошао да разговара и то је добро, јер се то не дешава често. Овде мислим да породица није узрок понашања детета које је извршило насиље, очигледно да су деца усвојила неки други модел понашања", напоменула је Лајовићева.

Истиче да нема узрока за насилничко понашањe, деца морају да науче да ако им нешто смета морају да науче како ће то да кажу. "Од ружне речи до ружног дела нема границе", каже школски психолог.

Вулић Бојовић додаје да су ови очеви добар пример, они су преузели одговорност.

Према њеном мишљењу, треба са момцима који су учествовали у инциденту разговарати, а едукација животним вештинама почиње још у вртићу.

На питање зашто су деца поред тога што су извршила насиље имала потребу и да то поделе на друштвеним мрежама, Александра Милетић каже да тој деци нико није објаснио које су последице када се нешто сними и шерује, нису едуковани не само да не испољавају насиље, неги и о ширењу таквог садржаја на мрежама.

"Када кажемо гурање међу децом - није ништа страшно, томе мора да се стане на пут, то је потенцијални почетак насиље, а не део одрастања", истакла је Милетићева.

Велики проценат деце која су претрпела насиље ћути о томе

Школски психолог Биљана Лајовић подсећа да смо сви заборавили на самоконтролу.

Уницефово истраживање показало је да 33 одсто деце која су доживела насиље одлучује да ћути о томе.

Радмила Вулић Бојовић објашњава да деца не знају да вербализују оно што им се дешава.

"Не знају како да кажу, они схватају да имају проблем, а не знају да вербализују, они немају осећај да ће неко да их разуме, већ да ће да их осуди што се нису бранили. Васпитавамо децу као да су посебни, а онда када се у школи нађе група од 30 таквих онда настаје проблем", каже психолог.

Школски психолог Биљана Лајовић истиче да када се дете обрати родитељу са проблемом родитељ мора са пажњом да га слуша.

"Морамо дете да слушамо, не да гледамо у телефон или кувамо ручак када нам се обрати. Ако не знамо шта да му кажемо, кажите – не знам, сачекај да размислим, па ћу ти рећи", саветује Лајовићева, додајући да се деца ако се обрате за помоћ осећају да су слаби, а нико не жели да буде слаб.

Вулић Бојовић наводи да деца уче гомилу предмета, а ово су фундаменталне вештине које помажу да се деца снађу у животу о којима се не учи. Навела је пример једног колеге школског психолога, који јој је рекао да прошле године кад су деца због пандемије ишла у школу сваки други дан и била у мањим групама, није било конфликата, јер, како каже и наставници су могли да се баве лакше децом и спрече инциденте.

Биљана Лајовић каже да не користи намерно термине жртва и насилник, јер су то етикете. Према њеним речима, треба да се ради и са онима ко је вршио насиље и оним ко је претрпео, али и са оним ко је снимао и посматрао шта се дешава.

Поменула је Уницефово истраживање које је завршено 2018. године, а по коме деца током викенда проведу четири сата на Интернету, а деца од 11 година чак седам сати проведу на Интернету током викенда.

Александра Милетић рекла је да је направљена платформа cuvamte@gov.rs која је предвиђена за информисање, бесплатну едукацију и трећи сектор за пријаву насиља који је анониман и свака пријава мора да буде решена, као и да се зна који је статус те одређене пријаве.