Црна Трава је све празнија и старија, у неким махалама по један становник

С јесени већина махала у Црној Трави је потпуно пуста, а због лоших путева до неких се тешко долази. Надлежни кажу да је реч о огромној територији са 400 километара махалских и 100 километара локалних путева које сваке године снег, киша, бујице и траспорт дрва додатно оштете, па упркос великим напорима без помоћи државе - не може много да се учини.

Маме раскошним колоритом падине изнад Власине. И заглушујућом тишином. На путу ка Црној Трави нема кућа и насеља. Давно опустела, скривена су високо у брдима па су породични корени једини поуздани путокази.

У махали Белчине смештеној далеко од главних путева на 900 метара надморске висине последњи пут дечји плач се чуо давне 1953. Од тада су се куће празниле, путеве прекривало растиње и лишће да би потпуно утихнула деведесетих година прошлог века.

Празна је и махала Шаравићеве. Затвара се с првим јесењим данима. И брачни пар Буквић ускоро креће пут Београда, да их блато и снег не заробе.

"Кад је зима овде не може да се живи, заиста ту нема путева, нема услова, далеко је", каже Зденка Буквић из Београда

Руска пространства Симеон Стојичић прошле године заменио је црнотравским. На 1.200 метара у махали Ивићве створио је рај. Уживање не ремете четири километра готово неприступачног шумског пута.

"Самоћа је лепота жива, ја нисам сам свирам тамбуру, правим тамбуре, ринем снег", каже Симеон.

Потомак колонизованих Црнотраваца вратио се пре две деценије из Војводине на дедовину. До јединог становника махале Тодоровце доводи само упорност, упркос неминовним оштећењима возила.

"Није ни прошле ни ове године један камичак бачен, то што има мало камена то смо ми прошле године о свом трошку 40 кубика камена бацили, ископали канал за воду", каже Раде Јаковљевић из махале Тодоровце.

Да су махалски путеви лоши знају и надлежни. Већина није налик путу за Горњу Козарницу сређеном летос.

"Не изгледају баш сви тако, неки су земљани јер стварно немамо средства ми смо имали неких четири милиона динара да посипамо 500 километра, свуда по мало", каже Милча Савић, директор ЈП за комуналну и путну делатност Црне Траве.

Биће и горе, јер тужбе за узурпирану имовину кроз махалске путеве које су сами грађани правили само пљуште.

"То је рађено пре 50 година и сада они туже општину за надокнаду штете и ми ћемо највероватније следеће године да уђемо у блокаду", каже Дејан Стаменковић, помоћник председника Општине Црна Трава.

Слику Црне Траве могла би да промени слога и улагања свих који са поносом напомињу да су потомци чувених неимара. Зима само што није. Самоћу, често у мраку, оковану снегом, разбиће гдекад звук прима и тамбурице.