четвртак, 04.11.2021, 18:00 -> 13:18
Извор: РТС
Како дијаспора може помоћи Србији, а како Србија повратницима
Деценијама уназад држава рачуна на дијаспору. Не само кроз новац који шаљу породици, већ и на укључивање у привредне активности. Акциони план који је подржала немачка организација за међународну сарадњу указује на значај укључвања дијаспоре у економски развој Србије. План је имплементација одређених мера и активности које спречавају одлазак радно спосoбног становништва и нуди три индивидуална ангажовања, каже за РТС Снежана Антонијевић из немачке организације ГИЗ.
Снежана Антонијевић истиче да акциони план траје од 2021. до 2023. године.
Према њеним речима, прво ангажовање би било квалификовани повратник. То је лице српског порекла које је отишло у Немачку да студира, заврши мастер студије или докторат или има релевантно двогодишње радно искуство и жели да се врати.
"Ми им помажемо при реинтеграцији, односно проналаску послодавца, уколико га то лице није самостално пронашало и потписује уговор са својим послодавцем. У споразуму смо донели неку врсту одлуке да се тај трансфер знања стеченог из Немачке донесе кроз додатак на плату. То је вид доприноса трансферу знања и циљевима одржвог развоја", истиче Антонијевићева.
Како каже висина додатка зависи од стручне спреме повратника, да ли има релевантно радно искуство, колико дуго је радио у Немачкој, на каквој позицији је био у тој земљи и на какву позицију долази у Србију.
Друга категорија су дијаспора експерти. То су лица која долазе у Србију на кратак период од три недеље до шест месеци или врше свој трансфер знања. Они покушавају да знање стечено у Немачкој пребаце у неку институцију у Србији и волонтерски покушавају да направе бољу копчу са две земље.
Дијаспора експери имају обезбеђене трошкове смештаја, хране, авио карте и осигурање.
Трећа категорија су бизнис идеје.
"Имали смо два конкурса до сада 2020. и 2021. и подржавамо особе српског порекла који желе да оснују бизнс у Србији. Оно што пројекат нуди су консултантске услуге како у Немачкој, од стране консултантске куће која им омогућава увид у израду бизнис плана, одређене инструкциије, показатеље, препоруке како основати предузеће, а овде на локалу имамо консултанску кућу која им то још конкретније објашњава како се оснива предузеће и које су препоруке", објашњава Снежана Антонијевић.
Додаје да од конкурса зависи колико дуго и са колико новца повратницима могу да помогну.
"Конкретно група из 2020. године се прати 18 месеци. Мало смо продужлии због короне и мање стабилне ситуације, док смо за групу која је била 2021. имали за циљ да нађемо зрелу идеју тако да смо сузили подршку на шест месеци, али ће они након укључења у програм остати са нама у контакту. Оснивачма помажемо до 7.000 евра. Та средства се користе за сервисне услуге, израду веб странце на пример, да плате адвоката, све трокове око оснивања предузећа", поручује Снежана Антонијевић, координаторка ГИЗ-а.
Коментари