У мрежи "спинa" и "фејк њузa" – како да се одбранимо од превише информација

Истраживања показују да половина грађана не обраћа пажњу на изворе медијских садржаја, односно ауторе вести, што свакако утиче на индекс медијске и дигиталне писмености у Србији. С обзиром на чињеницу да скоро две године живимо у пандемији, где се начин живота мења чешће него пре, све мање се верује изворима информисања.

Дарко Соковић, директор програма "Нова писменост" рекао је за РТС да смо преплављeни информацијама и да је у таквом свету тешко видети шта је истина, а шта је лаж, шта је спин, а шта је нешто чему треба да верујемо, шта је лажна вест, а шта проверена информација.

"Ми морамо да донесемо квалитетну одлуку, а не знамо како. Када говоримо о медијској писмености, ми говоримо о критичком размишљању. Сваку информацију која дође до нас морамо бити у стању да је проверимо", навео је Соковић.

Према његовим речима, грађани морају да буду помало и новинари, и уредници, и епидемиолози, и доктори, и васпитачи, и све оно што су за нас претходно радиле институције.

Када је реч о дигиталној писмености, каже да смо се нашли у времену када смо изложени разним дигиталним алатима.

"Морамо да будемо здравствено писмени, финансијски писмени, као и медијски писмени. Некада је морало да се долази до информација, а деца сада морају да се одбране од информација", навео је Соковић.

На питање како грађани могу да се одбране од манипулација и како да знају правилно да филтрирају информације, каже да ако је решење лако, онда морамо да посумњамо, једноставна информација најчешће није тачна, и предлаже да чујемо и оне са којима се не слажемо.

"Погледајмо увек и оне са којима се не слажемо. Никоме није лако, али у дијалогу је кључ", истакао је.

Грађани уз друштвене мреже, што не подразумева само класично информисање, проведу скоро два сата дневно, најчешће слушајући радио-станице, затим гледају телевизијске програме, док штампи посвете просечно 23 минута.