Иако им је све мањи тираж, на медијском небу све више штампаних медија

Узвиком колпортера – баш тако су на самом почетку своје владавине, пре више од једног века, штампани медији придобијали публику. Неколико деценија касније узвици више нису били неопходни. Уз хлеб и млеко, новине су биле обавезан садржај јутарње рутине.

Народ је био гладан нових сазнања и узбудљивих текстова који су тада пунили редове дневних листова. Након радија и телевизије, ново доба штампаним медијима донело је и нову конкуренцију – интернет.

Док старији суграђани кажу да читају новине, они млађи углавном не, чак ни онлајн издања.

Лакше и брже – да тако данас дођу до публике одлучили су се многи штампани медији, па су свој садржај пренели и на интернет платформу.

"У онлајн издањима штампаних медија имамо неколико стотина, па чак и хиљада текстова на дневном нивоу и они се углавном своде на то да се пренесе нека информација, да то урадите први ако је могуће, док је штампано издање остало једно мало острво резервисано за неку интерпретацију, анализу и то је постало једини адут штампаних медија", објашњава доцент на Факултету политичких наука Марко Недељковић.

На тај адут рачуна и најстарији дневни лист у земљи који, иако није одолео технологији, ипак, и данас свакодневно објављује своје штампано изадње.

За својих 117 година Политика је била сведок бурних времена која су задесила Балканско полуострво, али и свет, надживела је неколико држава и режима, излажење обуставила током два велика рата, а новинар Александар Апостоловски верује да ће преживети и твитер и фејсбук.

"Верујем дубоко у то да ће штампани медији да се врате поново на сцену. Пре свега због огромне баналности, празнине, пљуваонице коју представљају друштвене мреже, где свако може ко има налог да постане медиј сам по себи, где се пропагира грађанско новинарство, а баш бих волео да видим грађанску хирургију", наводи новинар и колумниста листа Политика Александар Апостоловски.

 "Тачно је да штампани медији губе и тираже и публику, њихов бизнис је генерално у кризи, међутим они и даље имају огроман утицај", каже Недељковић.

Да у тај утицај верују издавачи у Србији, показују и подаци у претходних десет година Агенције за привредне регистре.

Иако мање тиража и публике, на медијском небу број штампаних медија је све већи. Године  2009. званично их је било регистровано 610. Тај број је крајем прошле године порастао за трећину – сада је у понуди више од 930 листова.