Србин на КиМ осуђен пошто су сведоци променили исказе после 20 година – породица се бори за истину

Породица Станишић из Словиња код Липљана избегла је у јуну 1999. године у Младеновац, где су сами направили кућу. Имовину на Косову и Метохији нису продали, али њихову и све друге српске куће у том селу Албанци су срушили.

Нова невоља задесила их је 2019. године, када је Горан на административном прелазу приведен.

Супруга осуђеног Горана, Соња Станишић, сећа се да су полицајци рекли да морају да га задрже 24 сата, да виде "где је био за време рата".

"Рекох: ово је готово, не знам шта да кажем. Сутрадан, чекали смо испред суда у Ајвалији да видимо шта ће да се деси, да га пусте, опет неко излази и каже – не, морамо да га задржимо до даљег", истиче Соња.

Станишићи су у Словињу важили за угледну и богату породицу, која се бавила транспортом. Осуђени Горан је по занимању возач.

Био је током ратних дешавања резервиста у полицијском возном парку у Липљану, али злочин за који га суд терети није починио, тврди његова породица и да је то истина знају и суседи Албанци, који у страху за своју безбедност, ћуте.

"Да се питају комшије и да смеју да кажу – они сви знају, да Горан није крив. Нема ниједну кривицу, крив си што си Србин, што те знају. То је њима можда начин да окриве невиног човека да олакшају себи", каже Соња.

Прекршено право на правично суђење

Станишића су осудиле албанске судије и на тај начин је прекршено право на правично суђење. По Бриселском споразуму, требало је да му суде двојица српских и један албански судија.

Адвокат Горана Станишића, Љубомир Пантовић, истиче да је суђење пример неправедног суђења, где се исход судског поступка знао од самог почетка, од хапшења, где снага доказа и аргумената није ништа значила.

"Чим је пре четири године Еулекс напустио Косово и Метохију, ми смо се, што се тиче правосуђа и суђења за ратне злочине, вратили у 1999. и 2000. годину. Сви Срби су криви", сматра Пантовић.

У истој ситуацији нашло се више српских породица, чији су ближњи пред судом осуђени за дела која нису починили.

Наводе да је било жртава и с једне и с друге стране, али за то морају да терете и кажњавају праве починиоце, а не невине људе.