Ђурђевић за РТС: Решавање проблема са загађењем дуг процес, али можемо ли нешто одмах да урадимо

Београд је јутрос, према последњим подацима сајта Ер вижуал, на 10. месту по загађености ваздуха у свету, за разлику од јучерашњег дана када је био најзагађенија престоница на планети.

Индекс загађења је 158, што значи да ни јутрос, и поред бољег места на табели, ипак није здрав. Испред Београда су Загреб на четвртом, и Сарајево на седмом месту.

Стручњаци упозоравају да нас због неповољних метеоролошких услова екстремни нивои аерозагађења очекују и наредних дана.

Климатолог Владимир Ђурђевић каже да су концентрације загађујућих материја и даље веома високе и да сви они који немају преке потребе не би требало да излазе из куће, посебно рањиве групе људи. 

Према његовим речима, неки градови су и даље у црвеној зони: поред Београда, ту су Ваљево, Нови Пазар, Ужице, сви већи градови...

У свим тим градовима, ваздух је оцењен као нездрав и опасан по здравље грађана.

Разлог за то, каже Ђурђевић, лежи у старим технологијама које немају могућност за зауставе загађиваче, затим котларницама које користе тешка горива као што су угаљ и мазут,  индивидуалним ложиштима, а свој удео загађењу додају и саобраћај и пољопривреда.

Најважније загађење зауставити на извору

Истиче да је решавање квалитета ваздуха процес који траје више година и да о томе треба размишљати у оно доба године када је квалитет ваздуха добар.

"Појединци веома мало могу да ураде по питању квалитета ваздуха, једино можемо да пратимо ситуацију", рекао је професор Ђурђевић. 

Најважније је, каже, да се загађење заустави на свом извору, а не да размишљамо да ли ће бити температурне инверзије или не.

"Боље се фокусирати на мањи број великих загађивача, јер је мањи број потенцијалних извора загађења, у односу на више стотина индивидуалних малих извора", додаје Ђурђевић.

Према његовим речима, температурна инверзија као метеоролошка појава постоји свуда у свету, али су ретки градови у којима је концентрација ПМ честица већа од 150.

"Инверзија је феномен који онемогући да се загађење из приземног нивоа подигне на већу висину и помеша са чистим ваздухом, када имате инверзију загађење не може да се шири до километар, два висине и оно остаје у приземном слоју и ми га боље видимо", рекао је Ђурђевић.

Генерално и кад нема инверзије, количина загађујућих материја у ваздуху је мање, више иста, само је распоређена у вишем слоју, каже професор Ђурђевић.

Кошава и киша помажу 

Наредних дана очекује се јачи ветар који повољно утиче на квалитет ваздуха.

"Када кошава јаче дуне у Београду ваздух постаје чистији, али и када падне киша она спере загађујући честице, и то је ситуација када је у граду добар ваздух", навео је професор Ђурђевић.   

Иначе, када су овако високе концентрације штетних материја у ваздуху и када се налазимо у црвеним и љубичастим зонама, треба да будемо што мање изложени том загађењу, каже професор.

"Између осталог, требало би мање да возимо аутомобиле, а увести пречишћиваче ваздуха у школе и вртиће, али то се сада мало коси због пандемије коронавируса, када се препоручује што чешће проветравање и избегавање гужви у јавном превозу", рекао је Ђурђевић.