Ко има 5.000 евра за путовања и да ли је то знак да је утајио порез

Ако неко физичко лице троши 5.000 евра, примера ради на летовање од 10 дана, постоји вероватноћа да се ради о богатом појединцу на кога треба обратити пажњу у процесу утврђивања и осталих облика имовине којима евентуално располаже – кажу за Интернет портал РТС-а у Пореској управи.

То значи да онај ко може да приушти скупа путовања није аутоматски нешто утајио од државе. Туристички аранжмани само су део онога на шта трошимо новац, а занимљиво је Пореској управи.

"Ти подаци се придружују подацима о осталим облицима имовине које та физичка лица поседују и даље процесуирају ако се утврди да постоји разлика између увећања имовине и пријављених прихода која је већа од 150.000 евра", кажу у Пореској управи, која мотри и на скупе станове, акције, луксузне аутомобиле, јахте...

У јавности су се одмах појавиле тврдње да су се на првим списковима који су достављени нашла имена политичара, директора јавних предузећа, контроверзних бизнисмена, те да је због тога обустављено слање овог захтева и осталим туристичким агенцијама. Међутим, у Пореској управи тврде да захтев није ни требало да стигне свима.

"У овој фази прикупљања података усмерена је пажња на туристичке агенције са највећим учешћем на тржишту. Критеријум за одабир је био да имају преко 200 милиона динара пријављеног промета годишње", рекли су у Пореској управи.

Таквих агенција је дванаест, а о томе ко су људи са спискова не могу да говоре, јер се лични подаци који се прикупе у оваквим поступцима, у складу са законом – третирају као тајни.

Међутим, није тајна да нема много путника који у агенцији за годину дана потроше оволику суму. Према речима помоћника директора Пореске управе Мирослава Ђиновића, једна велика туристичка организација је у претходне три године имала само четири таква клијента.

У Јути кажу да је реч о 0,2 до 0,4 одсто укупног броја путника.

"Један значајан проценат односи се на вишечлане породице са троје или четворо деце... Када говоримо о типу путника који имају потрошњу на овом нивоу, ради се пре свега о приватним предузетницима, вишечланим породицама, запосленима у ИТ сектору и јавним личностима...", објашњава за наш сајт директор Јуте Александар Сеничић.

Правна заврзлама, разрешавање у току

Пореска управа жели да зна како се они зову, колико су тачно пара потрошили на аранжмане, за колико особа су уплатили путовање и када. Траже и ЈМБГ. Све, како тврде, у складу са законом o пореклу имовине.

Међутим, повереник за информације од јавног значаја каже за РТС да то није у складу са другим законом – о заштити личних података, јер се не траже подаци о конкретном појединцу, већ о неодређеном броју људи.

У његову канцеларију стигла су два захтева – тражи се мишљење повереника о томе како туристичке агенције треба да поступе у овом случају. Један од њих послала је Јута.

"По добијању тог мишљења ћемо упутити допис свим нашим чланицама. Јута као удружење мора имати став да се све радње које се предузимају у туристичким агенцијама спроводе по законима у Републици Србији и не може да улази у оцену и тумачење закона", истиче Сеничић.

Повереник ће на те захтеве, каже, одговорити у најскорије време. Поручује и да најпре туристичке организације са Министарством туризма треба пажљиво да размотре шта каже трећи закон – онај о туризму, који дефинише која су права и дужности агенција у односу на податке које прикупљају од путника.

Сва евентуално отворена питања, истиче, треба размотрити са Пореском управом.

Коме се жалити

Поручује и да свако има право да од туристичке агенције тражи информацију о томе да ли су његови подаци откривени, или ће бити откривени, и у коју сврху.

"Туристичка организација је обавезна да по таквом захтеву поступи у року од 30 дана од дана пријема захтева, после чега грађанин може поднети притужбу Поверенику, уколико сматра да је дошло до повреде његових права у вези са обрадом података о личности", објашњава повереник за сајт РТС-а.

На питање да ли ће он покренути поступак надзора, одговара да би у овом тренутку то било преурањено, пошто нема сазнања о томе да је нека туристичка организација већ доставила тражене податке.

Међутим, према информацијама које је РТС добио од Пореске управе, најмање три агенције су већ послале спискове. Поручују да се лични подаци користе искључиво за утврђивање чињеница које су важне за опорезивање, те да њима рукују запослени који су за то овлашћени.

Ко све има разлога да брине

Ако се испостави да захтев упућен агенцијама није у границама закона, разлог за бригу би имали сви. То би водило ка томе да грађани изгубе поверење у институције, па и у државу, упозорава повереник.

"Уколико се испостави да туристичке организације имају обавезу да Пореској управи доставе тражене податке о личности, то би уједно значило да је Пореска управа овлашћена да тражи и прима те податке, те да, сходно томе, ниједна страна није учинила повреду својих обавеза у вези са обрадом, које су, понављамо, уређене посебним законима. Таква обрада била би законита и са становишта примене Закона о заштити података о личности", објашњава повереник.

У том случају, разлог за бригу имали би само они који не могу да докажу да су на законит начин стекли имовину – ако се испостави да су имали више него што су званично пријавили.

Такви ће убудуће избегавати путовања преко туристичких агенција, сматрају у Јути и напомињу да ће се то свакако одразити на њихово пословање. Скрећу пажњу и на то да се ексклузивна путовања не организују само преко туристичких агенција.

"У последњих неколико година имамо податке да се већи део ексклузивних путовања иначе одвија преко разних онлајн платформи које због неуређености те области негативно утичу на пословање туристичких агенција. Морам да напоменем на крају да сви који мисле да ће на тај начин остати непримећени у смислу потрошње су у заблуди јер сам сигуран да ће се контролисати и ови начини путовања, поготово зато што се на нивоу Европе, па и остатка развијеног света, убрзано ради на обједињавању и размени ове врсте података", каже Сеничић.

На питање да ли су овакав захтев послали и авио-компанијама и луксузним хотелима у Србији, у Пореској управи нам нису конкретно одговорили. Кажу да ће, како то прописује закон, прикупљати податке од свих правних лица која имају информације од значаја за утврђивање порекла имовине.