Мештани Обрве у страху да не остану без трећине села због ауто-пута и аеродрома

За изградњу ауто-пута Прељина-Појате мештани Обрве већ су морали држави да продају око 120 хектара земље. Изградња нове писте дуге четири километра и пратеће инфраструктуре од њих захтева да се одрекну још 205. Уколико се нешто не промени, више породица мораће да напусти домаћинства на путу Обрва-Лађевци. А не желе, кажу, ни за какав новац.

"Има овде један поточић који сваке године у просеку једанпут или двапут ме плави. И због тога се нисам иселио, Сада дођу и декретом ислеле нас. Ми немамо резервну комбинацију, ја немам где да идем да живим. Да неког не повредим, отимачина класична", навооди Радован Симовић, из Обрве код Краљева.

Исто се осећају многи мештани, иако ће им држава исплатити, истина, процењену вредност.

Милован Лишанин, који живи искључиво од пољопривреде, већ се одрекао једног и по хектара ораница за ауто-пут. Сада је домаћинство које постоји два века, на граници да буде срушено. Писао је приговор на плански документ - чека званичан одговор.

"Ми смо организовали неку производњу и зарађуејмо нормално, за нормалан живот. Цену нико није помињао нити уопште размишљамо о цени. Стварно, не мислим одавде било где да одем", наводи Милован Лишанин, из Обрве код Краљева.

И петочлана породица Николић писала је приговор. Између осталог, и зато што је иза њихове куће, у центра села, предвиђено место за складиште керозина. До пре годину дана имали су девет хектара земље на којој су производили храну за стоку. Без два и по већ су остали, још пет је под знаком питања.

"Хтели смо да проширимо производњу, једног дана хтели смо да отворимо минимлекарицу једну у склопу домаћинства да радимо. Сад сви ти планови мало падају у воду док не будемо видели на чему смо", наводи Милан Николић, из Обрве код Краљева.

У "Аеродромима Србије" су већ предложили нову позицију за складиште горива. Тежиће, кажу, и другим компромисима, али наглашавају да једино о чему нема разговора су удаљеност нове писте од постојеће и њена заштитна површина.

"Уколико прорачуни по критичном типу ваздухоплова, по надморској висини, по просечној температури, максималној оптерећности ваздухоплова дају прорачун да је могуће скратити ту писту, свакако да ћемо то и урадити. Што се тиче самих површина за карго зграде, планирана је велика површина. Свакако да и ту постоји могућност скраћивања тих површина, дакле у оној мери у кој оне не утичу за нормално обављање процеса", наводи Михајло Здравковић, директор "Аеродрома Србије".

Шта ће то конкретно значити, Обрвци ће сазнати од надлежних који су им обећали да ће следећи састанак бити у њиховом селу. Датум још не знају.