Tрговци преваранти вребају на интернету, како да не упаднете у њихову мрежу

Никола Јовановић наручио је мајицу и шортс преко Инстаграма.

"Када сам наручио, на сликама је све деловало одлично. Кад је стигло, мајица је била оштећена, штампа је била лоша, шортс је био поцепан, бушни џепови", прича Никола.

Отишао је у курирску службу како би рекламирао робу, они су, каже, рекли да ће пробати да врате робу, међутим ништа нису успели.

"После сам звао телефоном, али се нико није јављао и то је остало на томе, нисам могао робу да вратим назад", рекао је Никола.

Не постоји податак о томе колико је грађана преварено на исти начин као Никола, али их је толико да је Национална организација потрошача Србије (НОПС) одлучила да направи црну листу трговаца који посао заснивају на преварама.

"Потрошачи треба да знају да ако постоји нека страница на Фејсбуку, а да они не могу да сазнају који је матични и порески број фирме, да онда они купују од неког лица и да немају никакву заштиту коју им пружа Закон о заштити потрошача", каже Ненад Бумбић, председник Удружења "Заштита потрошача".

Један од трговаца чија се фирма нашла на црној листи каже да је захвалан због тога што смо му пружили прилику да се појави у јавности. Тврди да је у питању неправда, јер на сајту имају све законом прописане податке и да до сада, откад постоје, од 2017. године, нису преварили своје купце.

"Ви сада када уђете на сајтове 5, 10 највећих фирми у Србији, на њиховим Инстаграм и Фејсбук страницама не постоје подаци о матичном броју, ПИБ-у и слично, ти подаци се налазе на сајту и то је сасвим довољно и законски регулисано да се ту налази", каже Ђорђе Марковић, директор фирме.

На питање да ли ће због, како тврди, неистините тврдње организације потрошача можда покренути неку тужбу, власник ове фирме каже да је то компликована процедура.

Преваранти брзо промене назив 

Већи број људи одлучује се за опцију наручивања преко друштвених мрежа јер су цене ниже и на то рачунају преваранти. Ипак, то није све што имају да понуде.

"Проблем са тим трговцима је следећи, они се издвоје када преваре довољан број људи и једноставно промене назив и комплетан дизајн тако да људима изгледају као потпуно нов трговац", каже Ненад Бумбић.

Како тврде саветници потрошача, ствари се неће променити док се такве преваре не прогласе кривичним делом. У последње време све је више и легалних фирми које су нашле начин да заобиђу закон.

"Ви заиста на неком сајту купите од неке фирме и онда уместо да вам је пошиљалац та фирма, ви на крају на документацији видите да вам је пошиљалац неко физичко лице. Разлог зашто то раде је што по тренутном закону немате право да вратите робу", каже Ненад Бумбић.

У првој половини ове године регистровано је више од 2.500 трговина преко друштвених мрежа, што је 77 одсто више него пре ковида. Закони који штите потрошаче, у случају када немате податке о фирми која вас је преварила, неће бити од помоћи.

Ипак, уколико се преварант открије, након пријаве прекршајном суду, казна може бити до 500.000 динара.