Друштвене мреже – узрок вршњачког насиља или само нови канал његовог испољавања

Ивана Оролицки је, гостујући у Београдској хроници, истакла да се са освешћивањем да је насиље и оговарање, називање погдрним именима, искључивање из групе, стиче утисак да је насиља више.

У Србији је 2019. године, пре пандемије, било 850 пријава вршњачког насиља. Прошле године, када су многи учили онлајн било је 410, а ове године, до 23. септембра чак 280 пријава за насиље.

Према речима Иване Оролицки, истраживања су показала да друштвене мреже саме по себи не доводе више до испољавања насиља, депресивности и измена у понашању.

"То је код малог процента деце случај. Оне су само нови медиј кроз који се то испољава. Оно што можемо да урадимо је да их користимо паметно, има доста таквих иницијатива да мреже не треба да замене наше социјалне контакте него да буду један додатак", наглашава Ивана Оролицки.

Додаје да је корист од онлајн наставе то што се технологија користи за учење а не само за дружење и комуникацију.

"Оно што сада морамо да урадимо јесте да будемо озбиљнији у учењу. Деца су мало заборавила нека правила понашања, жељна су да буду у већој групи", каже Оролицки.

Констатује да школа има симболичне мере за кажњавање ученика.

"Укори који су неки вербални записи у књижицама и сведочанствима немају неки васпитни ефекат. Добро је да смо увели друштевно користан рад, да на конструктиван начин покажамо деци како да реше сукобе да и понудимо пожељна понашања", истиче директорка ОШ "Светозар Марковић".

Коментаришући снимак на друштвеним мрежама где ученици из беса ломе намештај у учионицама, Оролицки каже да се не може се одреаговати на сваку ситуацију у школи.

"Имате од оних лакших, дисциплинских проблема. Мало се меша насиље и дисциплински проблеми, и требало би на сваку повреду дисциплине и насиља одреаговати, што је тешко постићи. Зато Протокол о заштити ученика од насиља предвиђа нивое реаговања, па за неке мање прекршаје иде реакција одељенског старешине, некад је довољно да обавестимо родитеље, а некада је потребно да се укључе институције ван школе", поручила је Ивана Оролицки, психолошкиња и директорка Основне школе "Светозар Марковић".