Да ли ће породица из Госпођинаца после 22 године живота у хладњачи ову зиму дочекати у кући

На салашу 96 код Госпођинаца, Михајло и Сузана преправили напуштену камионску хладњачу у привремени смештај, и остали у њој 22 године. Син Никола се и родио у таквим условима. Ових дана хода у чарапама, јер одговарајућу обућу нема ко да му поклони.

"Немам ништа да обујем зато што ми је јако широка нога. Број ми је 45, може и 46. Може било који број, само да је шира", каже Никола Стојановић.

Никола је завршио школу за пекара, а старији брат Ратко за столара. Надају се послу у струци и помажу млађем брату Драгану који иде у осми разред. Дванаестогодишња сестра је у хранитељској породици.

"Зими је јако тешко. Имамо ми то, имамо шпорет унутра, али што пуши све то, па не можемо да ложимо. Па се скупимо тако, покријемо се ћебадима, јорганима, да нам не буде зима. Али то је све слабо", истиче Ратко Ралић.

"Прокишњава, киша пада. Деца се тресу. Зима. Ту се смрзне и вода и храна. Деца то после пију ледено. Деца буду после сви болесни", наводи мајка Сузана Стојановић.

Хуманитарна организација "Пут, истина, живот" из Жабља покренула је акцију прикупљања новчане помоћи за куповину куће на селу овој породици.

"Жеља нам је да нађемо кућу било где. Било то да је стара, потрудићемо се да је реновирамо. Било каква да је кућа, опет ћемо је решити да буде пријатан дом за становање и сигурно место за ову породицу", навео је Миле Јовановић из Хуманитарне организације "Пут, истина, живот".

Отац Михајло ове јесени ради као чобанин у суседном Чуругу, а остали чланови породице повремено зарађују радом у пољопривреди, што је све једва довољно да се прехране.