Стижу казне за "ћутање администрације", повереник истиче да грађани морају добити одговор

Милан Мариновић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао да је задовољан текстом Нацрта закона о изменама и допунама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, који доноси неколико важних новина.

Истиче да су многи предлози повереника усвојени, те да ће то допринети лакшем остваривању права грађана на информисаност и доступност информација.

"У фокусу наших предлога је било, то су заправо били наши циљеви – да се олакша и учини ефикаснијим остваривање права грађана на доступност информација од јавног значаја, затим да се ефикасно санкционише орган власти и руководиоци у органима власти уколико не поштују одредбе закона и своје обавезе, и да се спрече злоупотребе којих је, нажалост, у последње време све више", рекао је Мариновић.

Регионалне канцеларије у три града 

Као значајну измену навео је и могућност за отварање канцеларија повереника у осталим деловима Србије, како би се остварио приснији однос са грађанима ван Београда.

"Да они знају чиме се повереник бави, која права штити и како да му се обрате", рекао је повереник и најавио да је у плану отварање регионалних центара у Крагујевцу, Новом Саду, Нишу.

Додао је да су званичници из ових градова здушно подржали предлог за оснивање ових канцеларија јер је, како каже, то на добробит свих.

"Грађанину из Пирота би било и биће много лакше да се обрати поверенику у Пироту него у Београду и то је идеја, да ти грађани гравитирају ка тим регионалним центрима повереника... Свако воли када види да нека табла неке институције са републичког нивоа постоји у његовом граду или општини", рекао је Мариновић.

Већина жалби због недобијања одговора 

Уз напомену да орган власти има 15 дана да одговори на захтев грађана, односно 48 дана уколико се ради о информацијама које се тичу угрожавања здравља и животне средине, као посебно важну измену навео је могућност повереника да изрекне фиксну новчану казну у случају "ћутања администрације".

Према Мариновићевим речима, то је и разлог за жалбу поверенику у између 60 и 80 одсто случајева. Годишње се на "ћутање администрације" поднесе између 2.400 и 3.000 жалби, а повереник наглашава да ту није реч о одбијању органа да пруже информацију, већ о "тоталном игнорисању".

"То је недопустива ситуација, орган власти мора да комуницира са својим грађанином, мора да му одговори на захтев. Да ли ће му дати информацију или не, то зависи од процене да ли сме да се да или не, можда је заштићена неким степеном тајности, па је не треба дати, или постоје неки други разлози, разлози приватности или слично – али да му одговори мора, то је основна цивилизацијска норма", поручује повереник.

Могућност за покретање прекршајног поступка 

Према његовим речима, повереник ће сада моћи и да обавља неки вид надзора.

"Добили смо право да подносимо захтев за покретање прекршајног поступка против одговорних лица у органима власти који не поштују законску обавезу и за које у поступку по жалби коју добијемо утврдимо да су учинили прекршај. То је до сада могла, и убудуће ће моћи да ради, управна инспекција, али нису то претерано радили, па је зато долазило до ситуације да се поступак пред прекшајним судовима води по захтеву оштећених лица и њихових адвоката, што није баш нормална ситуација у било ком правном систему", рекао је повереник. 

Када се говори о приступачности информација, Мариновић каже да већ неколико година у Србији постоји стагнација у тој области јер су се појавила ограничења, те да се зато постојећи закон мења.

Иначе, сутра се обележава Међународни дан права јавности да зна, који је установљен 2002. године. Циљ је да се на овај начин промовише право на слободан приступ информацијама, да се подстакну грађани да користе своје право, а јавне власти на бољу транспарентност у раду. 

Овај дан канцеларија повереника ће обележити скупом у Клубу народних посланика у Београду, где ће се обратити представници међународних институција – Савета Европе, ОЕБС-а, делегације ЕУ у Србији и УСАИД-а.

Традиционално ће бити додељена признања оним органима власти који су се у протеклој години истакли у заштити и поштовању права јавности да зна, као и органу власти који има најбољи информатор о раду.