Удружење судија и тужилаца критикује уставна решења за реформу јавног тужилаштва

Радна група која је израдила Нацрт предлаже да функцију јавног тужилаштва врше Врховни јавни тужилац, јавни тужилац који руководи радом јавног тужилаштва и јавни тужиоци, за разлику од постојећег уставног решења по којем је функцију јавног тужилаштва врши искључиво јавни тужилац, док је заменик јавног тужиоца замењивао јавног тужиоца при вршењу тужилачке функције и био дужан да поступа по његовим упутствима.

Према виђењу УСТ сама измена концепције уређења тужилаштва није спорна, али није ни нужна, поговото из разлога што изазива безбедносне ризике у тренутку када се Србија суочава са озбиљном борбом против организованог криминала.

Уколико би било усвојено решење из предложеног амандмана да се укиде функција заменика јавног тужиоца и да сви они буду јавни тужиоци, постигао би се стандард унутрашње независности, а нижи тужиоци у извесној мери би уживали гаранције немешања хијерархијски претпостављеног тужиоца.

Међутим, УСТ упозорава да јавној расправи измиче озбиљна и темељна анализа ризика трансформације јавнотужилачке организације, која би узела у обзир геостратешки положај Србије, безбедносне изазове због борбе против организованих криминалних група.

"Изостанак озбиљне анализе измене концепта јавног тужилаштва и прекид са историјском традицијом, проширење надлежности, увођење заштите јавног интереса и евентуалним умањењем капацитета да врши своју примарну улогу због дисперзије надлежности, неспорно може довести у питања ефикасност спровођења Стратегије националне безбедности Републике Србије усвојене 2019. године, као и важећу Националну стратегију за спречавање и борбу против тероризма", наводи поред осталог ово струковно удружење.

УСТ сматра да је нужно да се поведе много озбиљнија јавна расправа о организацији и улози тужилаштва пре финалног усвајања амандмана, јер би, како наводи, сламање монолитности јавнотужилачке организације могло да буде заправо једна од бољих вести за криминалне организације и појединце из света криминала.

Предложеним уставним решењима за реформу тужилаштва, нестале би гаранције да ће убудуће сваки јавни тужилац пођеднако ефикасно, стручно и циљано водити поступак против појединца, групе или организоване криминалне групе, те да ће јавно тужилаштво до краја и до последњег човека бранити чињенично стање и правну квалификацију дела који произилазе из прикупљених доказа.