Читај ми!

На скупу слависта у Београду уче се и народне песме и игре

У складу са полувековном традицијом, и ове године је на тронедељни семинар за српски језик, књижевност и културу за стране студенте србистике стигло четрдесет студената из двадесет земаља. Стижу са најугледнијих страних универзитета, да би у Београду, на Филолошком факултету стицали нова знања о српском језику и књижевности.

Курсеви српског језика и књижевности, усвршавања лектора, учење народних песама и игара, часови конверзације – све то намењено је страним студентима распоређеним по лекторским групама на 51. скупу слависта.

"Ја сам полу-Францускиња, а полу-Српкиња, и ја хоћу да српски буде главни језик у мом животу и за посао, јер нећу да изгубим ту страну моје личности и онда сам одлучила да студирам славистику и германистику", рекла је Хелена Агифа из Стразбура у Француској.

Дарија Королејева са Московског универзитета у Русији каже да много чита али говори тешко и да је њен дипломски рад посвећен Ђорђу Карађорђевићу.

"Студирам српски јер ми се јако свиђа српска култура, српски језик и српска књижевност. Мислим да за мене као Пољака српски језик није баш тежак. Јако волим Исидору Секулић, моја омиљена књига је Писма из Норвешке", рекао је Пјотр Маркијевич из Кракова у Пољској.

Обишли су многе установе културе, али пре свега катедре за српски језик и књижевност.

Проф. Бошко Сувајџић, заменик управника Међународног славистичког центра, каже да је тај центар најстарија институција ове врсте у словенском свету.

"И она са овим скупом и научним састанком слависта у Вукове дане и курсом за усавршавање лектора заокружује целовиту причу коју бисмо могли назвати подстицање наших лектората.

Привлачење младих људи учењу нашег језика у временима која томе нису склона, све је теже за мале свалистике у свету", каже Сувајџић.

Проф. Александар Милановић, управник Катедре за српски језик са јужнословенским језицима, каже да је њихов задатак да им помогну да језик усаврше, да прошире своја знања о историји, српској књижевности, српској култури уопште, и да им се продуби љубав коју већ имају, али и да схвате да су овде увек добродошли.

У сарадњи са славистичким катедрама у иностранству током претходних 50 година овај семинар је похађало више од 3.000 стипендираних студената.

Данас су то угледни професори универзитета српског језика у свету, новинари, преводиоци српске књижевности, дипломате, политиколози, историчари.

понедељак, 26. фебруар 2024.
14° C

Коментари

Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво