Како надмудрити џепарошe - држите торбице и ранчеве испред себе

У Београду је прошле године регистровано скоро 2.500 случајева џепарења. Иако је тај број последње три, четири године у сталном паду, шеф одсека за сузбијање џепних крађа МУП-а Александар Митровић напомиње да грађани за разлику од других врста крађа могу да спрече да буду оџепарени.

Александар Митровић каже за РТС да су најчешћа мета џепaроша особе слабије физичке конституције и доби, наводећи као ризична места строги центар Београда и стајалишта градског превоза.

Наводи да је у Београду прошле године регистворано 2.463 случајева џепарења, а да су починиоци различите животне доби – од 13 па до више од 70 година.

Указује да је у последње три, четири године број таквих врста крађа у сталном паду, истичући да један од највећих џепроша служи казну у малолетничком затвору.

Митровић напомиње да грађани за разлику од других врста крађа у потпуности могу да спрече да буду оџепарени.

"Уколико држите торбице и ранчеве на грудима, испред себе, џепорош неће бити у могућности да оствари своју намеру", наглашава Митровић.

Према његовим речима, џепароши вребају своје жртве осматрајући њено понашање – да ли су јој мисли одлутале, да ли држи слушалице у ушима.

Најчешће мете физички слабији и старији

Напомиње да џепароши најчешће бирају физички слабије и особе старије животне доби.

У односу на раније када су возила градског превоза била најчешће локације за џепарење, Митровић наводи да је сада то улица.

Старији џепаре у превозу и на пијацама, док млађи "оперишу" на стајалиштима.

Митровић каже да се украденом мобилном телефону може се ући у траг уколико није изнесен са територије централне Србије на Косово или из земље, најчешће према БиХ.

Угрожени су и туристи, али и џепароши су често странци.

Председница Управног одбора Удружења туристичких водича Србије Бојана Банковић наводи случај две девојке из једне суседне земље које су се маскирале у кинеске туристе, додајући да су последњих година џепароши постали агресивни.

Блага казнена политика

Према речима Митровића, казне за џепарење крећу се од новчаних до три године затвора.

Додаје да су бугараске држављанке које су ухваћене у џепарењу добиле новчану казну од 30 до 60 хиљада динара и забрану уласка у земљу од три до пет година.

Наглашава да су због благе казнене политике џепароши вишеструки повратиници са стотинама кривичних дела иза себе.

Каже да џепароши најчешће не пружају силу уколико их грађани ухвате на делу, јер би у противном подлегали тежој законској казни.

Као куриозитет из праксе, Митровић наводи пример једне Београђанке која је рекла да то што су јој вратили картицу за градски превоз други најрадоснији дан у животу после рођења сина.