"Крагујевчанин" на Макарској ривијери – шта кочи враћање српске имовине у Хрватској

Две деценије од потписивања Споразума о сукцесији, тј. деоби наслеђа СФРЈ, навршило се ове године. Потписнице су све бивше републике, а Споразум подразумева враћање имовине на стање пре рата. Највећи проблем Србија и даље има са имовином у Хрватској. Осим приватне, готово да нема већег предузећа које није имало имовину у Хрватској - од "Пионира", "Неопланте,", "Витала", НИС-а и "Симпа". Сада су ти објекти или препродати или их је немогуће вратити у власништво.

"Крагујевчанин" на Макарској ривијери, како га тамо колоквијално називају, било је крагујевачко дечје одмаралиште до 1992. године, када је Хрватска уредбом сву српску имовину прогласила својом.

Матко Бурић, председник општине Градац у Хрватској каже да нема гостију и да се та одмаралишта не користе у комерцијалну сврху.

"Ту је направљен један одређени предузетнички центар, један кластер за друштвена збивања. Апсолутно сам става да је имовина најгора кад пропада и да се имовина мора користити", додаје Бурић.

Крагујевац има право коришћења, али само на папиру

Хрватска је 2009. године уписана са правом својине, а Крагујевац остао са правом коришћења одмаралишта. Само на папиру. Објекат користи општина Градац.

" Ја сам апсолутно за то да се састану сукцесијска повјеренства, да се билатерални разговори воде на некој вишој разини, да се види ко кога мора обештетити у ком случају", каже Бурић.

Досадашњи поступци су изгубљени, чак и у Стразбуру

Првобранилац града Крагујевац Бранко Петронијевић наводи да су досадашњи поступци који су вођени од стране неких других правних лица из Србије, ради заштите имовине - изгубљени, па чак и у Стразбуру.

"Остаје на томе да изнађемо прави пут који би био најоптималнији по интересе града Крагујевца, да покушамо да сачувамо ту непокретност", додаје Петронијевић.

Споразум о сукцесији, који је пре две деценије потписан у Бечу, ни у налету новог духа добросуседских односа, осим поделе дипломатско-конзуларних представништава, није далеко одмакао, посебно када је реч о враћању приватне имовине.

Зашто се Европски суд за људска права не изјашњава

Иван Симић, експерт за сукцесију напомиње да нарочито забрињава и став Европског суда за људска права, који није нашао храбрости да се евентуално изјасни о том правном питању.

"Он се на неки начин сакрио иза чињенице да до 1997. године Хрватска није била потписник европске конвенције о људским правима и темељним слободама, што доводи у питање временску важност ових прописа на којима се заснива одузимање, односно конфискација имовине", објашњава Симић.

Пре неколико година, републичка Дирекција за имовину позвала је грађане Србије да искористе све правне лекове хрватске државе како би на крају могли да их туже суду у Стразбуру.

Ако Хрватска изгуби, кроз порез ће то плаћати њени грађани.