субота, 21.08.2021, 06:00 -> 06:25
Извор: РТС
Аутор: Душан Милетић
Чак 80 одсто деце не прича о доживљеном сексуалном насиљу – како им помоћи да проговоре док не одрасту
Случајеви сексуалног насиља над децом су у порасту, али само десети део малолетника одлучи да проговори о својој трауми због страха од стигме која је последица реакције околине и медијског извештавања. Од када постоји соба за испитивање посебно осетљивих сведока, Виши суд у Новом Саду бележи већи број сведочења о сексуалном насиљу.
У 80 одсто случајева разговор о сексуалном насиљу деца одлажу до одрасле доби, закључак је Балканске епидемиолошке студије и истраживања које је спровео Инцест траума центар из Београда.
"У 30 одсто случајева су се деца определила да говоре када су добила подршку окружења, а у 50 одсто случајева нису говорила о искуству сексуалног злоостављања из разлога што су страховала да им неће нико веровати и да их просто неће разумети. Број непријављених случајева је у домену једне тамне бројке и само постоје претпоставке да на један пријављени случај ми имамо 15 до 20 непријављених случајева", каже Бојана Танкосић, психолог.
По конвенцији о заштити детета, највише два пута је дозвољено испитивати малолетника, међутим у Србији се дешава да дете буде испитано и неколико пута пре суђења у полицији и центру за социјални рад.
Из службе за подршку сведоцима кажу да ипак чине све како би дете припремили за суђење и заштитили га од нових траума.
"Пре него што почне то испитивање се договорим са законским заступником детета да се нађемо бар пола сата раније, што јако пуно значи том детету, јер најчешће први пут долази у зграду суда сусреће се са свим поступцима судским који се овде воде и на који начин. Тако да одемо заједно до те просторије која је опремљена као дневни боравак", објашњава Јелена Остојин, служба за помоћ и подшку сведоцима.
У просторији у којој се испитују деца са статусом посебно осетљивих сведока разговоре води психолог, а у зависности од спремности детета разговори могу потрајати и до три сата. Само ове године је обављен разговор са више од двадесеторо деце.
Фактор подршке или ризика могу бити како околина, тако и медији, у зависности од тога да ли ће жртву заштити од секундарне виктимизације или ће непажњом продубити трауме, оцењује психолог.
"Било је случајева када су деца хтела да одустану од давања исказа из страха да ће се данас, сутра срести на улици свог места са особом која је починила одређено кривично дело, али смо на крају ипак дошли до тога, кроз адектватну припрему и подршку дете је дало свој исказ и негде кроз размишљање да ће на тај начин заштити и другу децу", истиче Танкосићева.
Непостојање устаљене праксе пред домаћим судовима који ће деци гарантовати адекватну заштиту и припрему у судском процесу према њеним речима разлог је зашто је проценат процесуираних сексуалних преступника и даље мали.
Коментари