Велики послови врте се на локалном нивоу власти - докле се стигло са антикорупцијским плановима

Велики послови и новац врте се и на локалном нивоу власти, па је градовима и општинама у задатак дато да исплету мрежу за борбу против корупције превентивним механизмима – антикорупцијским планом и телом које ће пратити примену плана. Кључ је, напомињу стручњаци, да се препознају ризици за настанак корупције, одреде мере и активности за заштиту јавног интереса.

Злата Ђорђевић из Транспарентности Србија каже да је потребно смањити превелика дискрециона овлашћења у одлучивању службеника и органа јавне власти.

Потребно је да локална самоуправа схвати да њени грађани имају право да знају зашто је нека одлука донета, ко је радио на тој одлуци, шта су њени циљеви, колико то њих кошта, ко ће да их извести о ефектима и резултатима те одлуке, наводи Ђорђевићева.

Извештава Агенција за спречавање корупције да је од 145 градова и општина који су у обавези да донесу антикорупцијски план, 107 то учинило – успешно њих 87.

Иако нису дужни, како кажу у Агенцији, да им наведу разлоге зашто немају антикорупцијски план, градови и општине углавном истичу да им то није приоритет, јер су због недостатка кадрова усмерени на обављање редовних активности. И главни град је без плана, а РТС није добио одговор да ли се ради на томе.

Ограничена овлашћења Агенције

Маја Петровић, из Агенције за спречавање корупције, каже да то тело само прати, надгледа процес усвајања локалног антикорупцијског плана.

"Самим Акционим планом није предвиђен никакав механизам санкционисања јединица локалне самоуправе уколико не спроведу овакву активност, не само за ову меру, него и за преостале мере", истиче Петровићева.

Преостали посао многи не доврше – имају антикорупцијски план, али не и тело које ће да прати примену. Од 145 градова и општина, тек 35 формирало је то тело, од којих 23 углавном у складу са правилима. Забележене су неправилности на конкурсима за чланове тела, у која треба изабрати људе са интегритетом, спремне да дигну глас ако се антикорупцијски план крши.

Према речима Петровићеве, на конкурсе се јављају запослени у органима јединица локалне самоуправе чиме директно утичу на основни принцип због кога се ово тело и формира, а то је објективност.

Долазимо у парадоксалну ситуацију да у телу буду одборници који би требало да надзиру спровођење сопствених активности, указује Петровићева.

На безуспешан крај осуђени су и конкурси на које се не пријави довољно кандидата.

Зоран Гавриловић, из Бироа за друштвена истраживања, наглашава да када се распише конкурс и када треба да га промовишу – то се не чини на адекватан начин.

Велика већина локалних самоуправа када распише конкурс нагласи да ће то бити неплаћен рад и на тај начин дестимулишу грађане да се пријаве, објашњава Гавриловић.

Злата Ђорђевић сматра да је ту и страх да не буду жртве те исте локалне власти уколико буду јавно казали да се не испуњава локални план, да се ради мимо плана.

О испуњеном и неиспуњеном говори Локални антикорупцијски форум из Крагујевца. Док чекају нови антикорупцијски план, сумирају резултате постојећег - око 65 одсто је испуњено - на списку добро обављеног посла је и уређена област јавних расправа.

"Издвојила бих да су добро урађени правилници и механизми који се тичу јавних набавки, правилници и процедуре за узбуњиваче", каже Зорица Сорак из крагујевачког Локалног антикорупцијског форума.

Како указује, област, у којој би требало што хитније урадити нове мере или их учинити транспарентним, је све оно што се тиче комисије за избор директора у јавним комуналним предузећима.

Политичка воља као кључни елемент

У борби да корупција буде друштвено неприхватљива и увек кажњива, потребна је и политичка воља.

И када сте у опозицији и када сте на власти гледате да отварате теме и да повећавате незадовољство грађана, а не да се бавите суштинском борбом против корупције, наводи Зоран Гавриловић.

Сматра да је зато и нема суштинске борбе против, да је она популистичка.

Најављује да ће Биро за друштвена истраживања направити црну листу градоначелника и председника општина који ометају борбу против корупције тиме што не доносе антикорупцијски план и не формирају тело за праћење.

Предлаже и да не добијају подстицаје из државне касе. Јер, закључује – поглавље 23 нећемо моћи да затворимо ако се обавезе не испуне.