Кад се отпад не рециклира лако изгори, а са њим и мношто отровних честица

У последњих десет година удвостручена је количина комуналног отпада. Знамо шта бацамо, а то и гори.

Отпад од хране се претвара у метан, метан лако пали све остало. Ту је амбалажа од кућне хемије, амбалажа од пољопривредне хемије, разне врсте пластике, батерије, електронски отпад... Горело је смеће на површини од пет хектара.

"Сагоревањем амбалаже сагорева и садржај из ње, сагоревањем долази до хемијских реакција између ослобођених компонената тако да ти производи сагоревања могу бити далеко токсичнији од самих полазних компоненти које се налазе на депонији", истиче др Драгана Ђорђевић са Института за хемију, технологију и металургију.

Екипе Градског завода за јавно здравље, обишле су терен у зони пожара. У Винчи где је забележено екстремно загађење са нивоом ПМ честица од преко 500 µг/м3.

"При оваквом акциденту као у Винчи дошло је до емисија и то у великим концентрацијама нечега што не могу стандардни анализатори да детектују то су ПЦБ, пахови, фурани, диоксини, зато је потребна детаљнија анализа за коју постоје предуслови код нас", наводи Миленко Јовановић из Националне еколошке асоцијације.

Грађанима се саветује да, уколико осете присуство дима у ваздуху, затворе прозоре и избегавају боравак на отвореном простору. Увек када је повећано загађење бележи се повећан број пацијената који се јављају лекару.

"Све те загађујуће материје када се удахну из алвеола долазе у крвоток, што значи да се дистрибуирају до скоро свих органа и система органа. Сваки од њих има свој неки циљни орган, што значи да када удишемо те токсичне канцерогене, мутагене и тератогене материје може се рећи да оне испољавају системски ефекат", напомиње Весна Слепчевић из Градског завода за јавно здравље Београд.

Утицај на здравље зависи и од дужине излагања и од концентрација загађујућих супстанци. Посебно су осетљива деца.

"Што се деце тиче, то је раније примећено да ће та деца у каснијем периоду имати много осетљивији респираторни тракт, да ће се код њих чешће јављати астма, хронична опструктивна болест плућа. Наравно да све ове материје утичу да се њима успорава раст и развој", додаје Слепчевићева.

Пожар на депонији Винча је под контролом, али не престаје да тиња и дими. Тако је већ деценијама и тако ће бити док не буде санирана и како је планирано, прекривена земљом.

Отпад би требало да одваја на месту настанка, да се рециклира и да се спаљује у спалионици у контролисаним условима и да се користи за добијање енергије.