понедељак, 16.08.2021, 18:25 -> 18:27
Извор: РТС
Аутор: Ана Николић
Они су савладали пожар на Евији, а њих осећања – захвалност не познаје границе
Били су главна тема грчких медија. Много више кућа би било спаљено, а катастрофални пожари на Евији имали би теже последице да није било српских ватрогасаца. Спасили су села. Уз раме са грчким ватрогасцима показали су шта значи храброст, професионализам, солидарност са колегама.
Када је издато наређење, били су спремни за два сата. Кренули су да помогну Грцима.
"Чим смо дошли деветог ујутру како смо изашли из возила, наишли смо на један ватрени зид, који је био 20, 30 метара висок. Успели смо првог дана да се изборимо да не дамо да се помери. Где смо дошли ту је пожар стао, кад смо ми стали наспрам њега", испричао је Драган Миковић, заменик команданта Ватрогасно-спасилачке бригаде Београда.
Неколико хиљада хектара је горело на Евији седам дана. Спаљене су шуме, села, маслине старе 300 година. Чак ни најискуснији ватрогасци нису никада видели овакав пожар. Поређен је са позаром на Тари 2012, са којим су се успешно изборили за неколико дана.
"Чини ми се да је по пространству, по величини, овај пожар био доста већи и то је сасвим једно ново искуство. Нешто што може да се доживи једанпут у животу или у каријери", рекоа је Драган Миковић.
"Ја сам 16 година у служби и имам иза себе доста теренског рада, шумских пожара и поплава и свега, али конкретно овакав шумски пожар, код нас нисмо имали оволиких размера", каже Александар Арсић, вођа спасилачког одељења.
Рекао је да су катастрофалне слике биле и да је заиста језиво изгледало. "Падао је дим по нама, као снег. Требало је три дана гасити пожар да би се видело сунце", каже Арсић.
Кад су успели да смире стихију, почели су мештани да долазе и да се захваљују. Доносили су им воће, воду, храну. Али захвалност нема граница.
Александар Арсић испричао је да је задњи дан једна старија госпођа, која је старешина тог првог села, иза њихове линије, дошла са породицом и донела из цркве икону Свете Богородице.
"Дала нам на поклон са посветом написаном у нашу част. Људи су плакали, грлили нас, заиста је било дирљиво. Ето то је нека слика која ће нам остати меморисана до краја живота. Тек смо тад схватили шта смо урадили. Пуно нам је срце било. Стварно смо добили неку снагу после свега тога", рекао је Арсић.
Не сматрају да су хероји, хвале своје колеге које су се бориле са истом немани на Новом Београду, с комплексним пожаром. Тако храбри и тако скромни људи.
Коментари