Како поправни испит утиче на дете и зашто је подршка родитеља од кључног значаја

Подаци Републичког завода за статистику говоре да разред сваке године понавља око 4.000 средњошколаца у Србији, пет пута је више ђака који излазе на поправни испит. Највише их излази на поправни из математике и физике, око десет одсто ученика, каже статистика. Следе хемија и страни језици.

Ирена Корићанац је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, навела да полагање поправног испита за дете често представља велики стрес, али да родитељи играју кључну улогу у помагању да се избори и да га са што мање стреса успешно положи. 

Битно је истиче гошћа Јутарњег програма да се родитељи адекватно поставе, реагују на правом месту, у право време и на прави начин.

"Сад како прилазимо испиту у суштини није време ни за кажњавање ни за васпитавање и љутњу. Потребно је да се сви породични капацитети усмере ка детету, да оно изгура ову ситуацију", наглашава Корићанац.

Истиче да је природно да се дете суочава са великим страхом како се приближава дан полагања, али да никако не сме да одустану од излажење на испит. 

"Морамо да схватамо да је страх код деце веома висок чак и код и оних који се праве да полагање поправног није ништа страшно. Опет са друге стране, природно је да је ту јер је ситуација таква каква јесте. Зато никако немојте рећи детету немој да се плашиш него подржите дете да упркос томе што се плаши изађе на полагање, пружи најбоље од себе", наводи Корићанац. 

Истиче да поједини родитељи прецене способности своје деце, имају висока очекивања од њих, па кад на крају не добију очекиване резултате реагују погрешно.

"Нека деца имају мало слабије способности а родитељи имају висока очекивања која она не могу да испуне и онда се кроз цео тај процес читаве године фрустрирају и деца и породица и наставници зато што можда у самом старту нису поставили реална очекивања и прилагодили мало програм детету. То је наравно тешко јер има пуно деце, али се углавном већина професора и породица снађе у томе и прилагоди детету", објашњава Корићанац.

С друге стране, наводи она, могу се десити у породици неке трауме које су довеле до тога да дете не може да изнесе годину, онда се у том случају користи сасвим други приступ.  

Поједини родитељи, каже гошћа Јутарњег програма, крију од пријатеља и родбине да им дете иде на поправни испит што је погрешно.

"Они не прихватају то као породични изазов већ схватају да је то знак да њихово дете није довољно интелигентно, да нема навике и онда тим својим ставом отежају ситуацију детету", наводи Корићанац.

Свака криза шанса за развој

Објашњава да је свака ситуација, свака криза шанса за развој, да се научи нешто.

"Ако то прихватимо као још један животни изазов и шансу да дете током два месеца надокнади нешто што није успело да научи онда то може да буде једна добра лекција за целу породицу", оцењује гошћа Јутарњег програма.

Објашњава да поправни испити често поремете породице – мењају се планови за одмор, како ће лето проћи и на који начин ће функционисати породица. 

"Али то не сме да утиче на однос родитеља према детету већ када све то прође, надамо се за већину ђака повољно, седнемо и разговарамо да видимо шта смо научили из ситуације у којој смо се нашли, како да нам се нешто тако не понови. Онда и породица и родитељи преузимају одговорност за себе али школа за себе јер циљ сваке школе је да што мање ученика оде на поправни", закључила је гошћа Јутарњег програма.