Пожари су повезани са глобалним загревањем – који сценарио је "најцрњи", а који најблажи у будућности

Владимир Николић је гостујући у Јутарњем програму рекао да се услед повећања температуре дешавају и остале промене и у атмосфери и у свету, тако су и пожари последица климатских промена.

"Најцрњи сценарио је да ћемо до краја века имати повећање температуре од осам степени у односу на доба пре индустрализације, док најблажи сценарио предвиђа три степена", истиче Владимир Николић.

Према његовим речима, Уједињене нације су представиле први део извештаја о глобалном загревању у коме се наводи да је просечна температура већ порасла 1,1 степен у односу на период пре индустрализације.

Додаје да су научници то доказали у првих шест делова извештаја који се ради на основу споразума из Париза.

"Споразум је ступио на снагу 2016. године са почетком примене ове године. Србија га је као потписница ратификовала 2017. године. Имамо нажалост и податак да су се 2017. Сједињене Америчке Државе, као други највећи емитер угљен-диоксида, повукле из Париског споразума. Најновија предвиђања говоре да ће се они вратити у Споразум тако да сви заједно можемо да се боримо против тога", истиче самостални саветник у Управи за шуме у Министарству пољопривреде.

Критични периоди фебруар-март, јул-август и октобар

Владимир Николић наглашава да су критични периоди у години када је повећана опасност од пожара у фебруару и марту, други критични период је јул-август и у октобру.

"Фебруар-март и октобар зато што је повећано ангажовање пољопривредника, повећано је кретање и присуство у природи, долази до спаљивања усева, чишћења земљишта за пролећне радове. У јулу и августу су тропске температуре и предвиђања су да ће тај талас бити још јачи у наредним годинама", објашњава Николић.

Према његовим речима, пожари који се дешавају се могу довести у везу са шумама, јер добар део тих пожара настане тако што се запали растиње на пољопривредном земљишту, ливадама, пашњацима и онда се пренесе у шуму.

Најугроженије четинарске шуме

Додаје да када дође до пожара, све шуме су подједнако угрожене.

"Можемо рећи да су на првом месту најугроженије четинарске шуме, поготово црни и бели бор, због свог хемијског састава. У њима се налази терпентинско уље које гори и које се јако тешко гаси. После црног и белог бора долазе храстови а буква, која је код нас најзаступљенија, долази на четврто или пето место по угрожености", каже саветник у Управи за шуму.

Наглашава да је углавном људски фактор узрок пожара.

"Од почетка године на територији којом газдује ЈП "Србијашуме" и у приватним шумама, што је територија од два милиона хектара, било је 34 пожара са захваћеном површином од 1.000 хектара. Од тога је 11 пожара било изазвано људским фактором а од удара грома је било изазвано осам пожара. Треба узети у разматрање површину која је захваћена. Површина која је била захваћена пожаром од удара грома је била скоро 1.000 хектара а површина која је под пожаром због непажње човека је негде око 30 хектара", објашњава Николић.

Додаје да је, према подацима Центра за шумске пожаре при Шумарском факултету, од 2009. до 2020. године у просеку било око 110 пожара годишње и да је просечна захваћена површина била око 3.000 хектара на годишњем нивоу.

"Кад наиђе пожар то је катастрофа за биљни и животињски свет. Не само у тренутку док све гори. Пожар оставља велике последице на биодиверзитет а након тога на тој површини где су изгорела стабла нема вегетације, може доћи до бујица и поплава јер нема шта да штити земљиште. Као најгора ситуација је уланчавање штета", поручује Владимир Николић.

Санација шума обавезна по закону

Истиче да је по Закону о шумама дефинисана обавезна санација шума, и приватних и државних подједнако.

"Најкасније три месеца од настанка акцидентне ситуације мора да се донесе санациони план који ће за конкретну површину предвидети радове који ће се ту изводити", рекао је Николић.

Апелује на грађане да се у природи понашају у складу са њом, не пале отворени пламен и не оствљају отпад.