Највећи број погинулих мотициклиста у последњих пет година, за три дана страдала четири возача

Владимир Јевтић упозорава да је, према најновијим подацима, ове године досад је погинуло 34 мотоциклиста а 798 их је повређено.

"То је велико повећање у односу на 2020. – 30 до 40 одсто", каже Јевтић за РТС.

Истиче да је суштина да мотоциклисти и остали учесници у саообраћају имају у виду да возачи двоточкаша имају 20 пута већу могућност да буду повређени у удесу од возача аутомобила и да се при 45 одсто падова са мотоцикала бележе тешке телесне повреде.

Несреће се најчешће дешавају (ове године 610) између мотоциклисте и возача аутомобила и то на раскрсницама.

Значај концентрације и коришћења мигавца

Јевтић апелује на возаче аутомобила да да погледају лево и десно и да буду фокусирани на пут, будући да мозак уколико размишља о другим стварима неће уочити тај један фар, колико двоточкаши иначе и имају и да обавезно користе показиваче правца.

Како наводи, престројавање у суседну траку често се ради без мигавца, па може доћи до тешких последица.

"Чак и кад не дође до контакта аутомобила и мотоцикла, возач двоточкаша у избегавању судара може да падне и задобије озбиљне повреде", каже Јевтић.

Поново апелује на возаче аутомобила да не користите мобилне телефоне у вожњи, будући да тада пажња пада за 50 одсто.

Према његовим речима, проблем са мотоциклистима је насилничка вожња и провлачење између возила.

Према истраживању Асоцијације, возачи спортских мотоцикала код којих је ризик страдања шест до десет пута већи у односу на оне који бирају комерцијалне двоточкаше, бележи се сто одсто кршења ограничења брзине у ноћним сатима, као у насељеном месту током дана.

Апелује на младе мотоциклисте да не бирају спортске машине, као први мотоцикл.

Нема компромиса са заштитном опремом

Указује да се лети много греши када је реч о опреми - иако је врућина не може се возити у мајци, шортсу и папучама, јер су поселедица несрећа у тим случајевима изузетно тешке.

Са опремом нема компромиса, напомиње Јевтић.

Потребна је кацига која штити главу у целости (фул фејс), (повреде браде и вилице), посебне панталоне (осам до десет падова су повреде ногу, ткива и костију) и ципеле (због тешких повреда стопала) као и одговарајућа јакна.

Говорећи о електричним мотоциклима, Јевтић очекује се да ће око 60 одсто машина са моторима на унутрашње сагоревање у следећећих пет година прећи на електрични погон.

Пошто су електромотори бешумни, Јевтић истиче да је важно правилно позционирање мотоциклиста како би их возачи аутомибила уочили као и коришћење флоросцентних прслука и сирене.

"На трениинзима безбедне вожње учимо мотоцилисте да исправљају туђе грешке како да не дође до незгоде - треба короситити сирену у критичним ситуацијама јер је већина несрећа типа 'нисам те видео, откуд ти ту'", указује Јевтић.

Додаје да постоји и могућност да ти мотоцикли вештачки производе звук и да за то већ постоје иницијативе. 

Према његовим речима, неопходно јер мирно и сталожено поступати у саобраћају, агресија је велики проблем када крене лучење адреналина и кортизола у крви и пажња више није на безбедној вожњи.

Проблеми на техничким прегледима тренинг безбедне вожње

Јевтић наводи да и мотоциклисти имају великих проблема када доведу своје двоточкаше на технички преглед.

Према Правилнику, морају да имају комплет прве помоћи, а немају где да га ставе, скидају им се носачи кофера и допунска светла која им помажу да буду уочљивији у саобраћају, каже Јевтић.

"Предложили смо законодавцу да се реше ти проблеми како мотоцикли не би падали на техничком прегледу због ствари које су важне за безбедност у саобраћају, наглашава Јевтић.

Јевтић напомиње да се смарт мото-тренингом за само један дан мења искуство од три до седам година вожње.

Додаје да се на тренингу учи и првилан избор мотоцикла и заштитне опреме и да се добија допунска обука за боље реаговање у ризичним ситуацијама за које имате само три секунде.

"Сви занитересовани за тренинг могу да се пријаве преко сајта Асоцијације за безбедност мотоциклиста, а обука за возаче почетнике је бесплатна", закључује Јевтић.