Има ли живота без мобилног телефона

Психоаналитичар Александар Контић каже да телефоном не комуницирамо са реалним светом него са виртуелним. Тада почињемо да живимо у два паралелна света. Контакт је разговор, гледање, чување...

"Када хоћу да се одморим од посла, то је прилика да комуницирам са својим најближима без те направе, а не да она вечито посредује, или да се селимо у виртуелност са мобилним телефоном", поручује Контић.

Мобилни телефон нам у много чему олакшава живот. Брже и лакше долазимо до информација, многима служи као будилник, али претерана употреба може довести до болести.

Номофобија се јавља због претераног страха од губитка телефона.

"Лакше је читати књигу онлајн него ићи у библиотеку, лакше је да пошаљемо слику пријатељу него да се видимо с њим, а сваки пут када гледамо слику на Инстаграму наш мозак лучи допамин. Постали смо зависници, стално тражимо нешто на мобилном", објашњава психоаналитичар Александар Контић.

Према његовим речима, људи имају чак 5.000 пријатеља на друштвеним мрежама.

"А колико имаш пријатеља у реалном свету, ко су ти људи са којима делиш оно што доживљаваш и волиш, оно што те мучи – да ли је то у реалности или у виртуелном свету?", пита Контић.

Додаје да када у реалном свету имате саговорника, ви комуницирате не само на том свесном нивоу него и на несвесном нивоу, а мобилни телефон је само посредник, "за неке управо та машина постаје продужетак сопственог тела".

Само у једном дану примимо више од 17.000 информација.

Употреба телефона нам свакако олакшава живот, али не треба да постанемо зависници од телефона, да се стално трудимо да испратимо сва дешавања која се објављују преко мобилног, јер на тај начин губимо корак са сопственим животом.