Како пружити прву помоћ повређеној особи - шта смемо, а шта не смемо да радимо

Бојана Бањевић из Црвеног крста наводи за РТС да је наша законска и морална обавеза да се уколико наиђемо на место несрећа зауставимо, проценимо каква је ситуација, да пружимо прву помоћ у складу са својим могућностима и знањима и да позовемо Хитну помоћ.

Наглашава да при доласку на место несреће, најпре треба да осигурамо себе, затим да обележимо и осигурамо место несреће и заштиту повређених особа од могућег новог повређивања - да други возачи не налете, и одмах након тога позовемо  хитну помоћ и притекнемо у помоћ угроженима, јер и секунде одлучују о нечијем животу. 

"На првом месту је безбедност, да обезбедимо себе и оне којима пружамо прву помоћ, али и нашу околину. На пример ако наиђемо на саобраћајну несрећу, зауставимо наш аутомобил, искључимо га, искључимо мотор и укључимо показиваче правца, сва четири мигавца, обавезно облачимо рефлектујући прслук како би били видљиви околини, поставимо сигурносни троугао на одређену удаљеност да би остале обезбедили и обавестили да се нешто доогодило и затим прилазимо возилу, уколико је наравно безбедно да проценимо ситуацију", објашњава Бањевићева.

Док чекамо Хитну помоћ, каже гошћа Јутарњег програма, битно је да проценимо како је дошло до повређивања и у складу са тим да поступамо - проверимо да ли међу повређеним особама има неко без свести, неко ко не дише и да ли нека особа евентуално крвари зато што су то неодложне мере прве помоћи.

"Уколико неко не дише треба да започнемо реанимацију, уколико неко крвари да то крварење зауставимо. Код крварења увек примењујемо директан притисак, код ударца главом у шофершајбну или седиште уколико дође до крварења никако не треба да забацимо главу уназад већ се глава спусти доле, притисну се ноздрве и на тај начин се крварење зауставља", објашњава Бањевићева.

Померити повређеног само у случају ако је животно угрожен 

Истиче да повређене особе померамо само у случају кад им је живот угрожен.

"Уколико је животно угрожен тада померамо повређеног. Уколико се аутомобил запалио, а ако смо са друге стране сигурни да нема опасности по нас. Значи не треба ни улетати и евакуисати људе из запаљеног аутомобила ако немамо способности, могућности да то урадимо. Затим, у случају када је особа престала да дише потпуно у реду евакуисати повређеног, извући га напоље како би могли да започнемо мере реанимације", објашњава Бањевићева.

Истиче да је јако тешко проценити има ли повреда унутрашњих органа и да тада при пружању прве помоћи може доћи до грешке јер такав вид повреде није нешто што можемо да санирамо у оквиру прве помоћи.

"Заиста је тешко проценити да ли повређени има повреде унутрашњих органа, али баш зато и кажемо - пружите прву помоћ у складу са својим могућностима. Верујемо да ће у саобраћајном трауматизму, нарочито ако су то неки јаки ударци бити неких унутрашњих повреда. Али, то није нешто што можемо у оквиру прве помоћи да санирамо, нарочито та унутрашња крварења која су јако опасна јер не можемо да их видимо, а остављају јаке последице. Али је зато важно да знамо какав је начин повређивања био, да пружимо прву помоћ онолико колико ми то можемо и да ту останемо док не дође Хитна помоћ", објашњава Бањевићева.

Некада и сам позив Хитној помоћи много значи, каже гошћа Јутарњег програма, не морамо да конкретно пружимо прву помоћ, превити повређену особу уколико нисмо сигурни како то правилно да урадимо.

"Некада је боље да не урадимо ништа односно само позовемо Хитну помоћ, али је веома значајно за Хитну помоћ да знају - колико је људи повређено, какве врсте повреде су у питању, има ли деце, колико људи се налази у возилу и слично", објашњава Бањевићева.

Истиче да највећи број повређених чине возачи, путници у аутомобилу и пешаци.