Обештећење за национализовану имовину – какав је план исплате

После 63 године од национализације и шест одлагања за 11 година од усвајања Закона о реституцији, коначно би требало да почне и исплата обештећења. У Агенцији за реституцију тврде да овога пута нема померања рока.

Један од наследника имовине Катарина Крањец жалила се на решење о обештећењу, уместо новца жели имовину у вредности оне која је њеној породици одузета на Врачару.

"Преко 700 квадратних метара градског грађевинског земљишта, неколико станова, укупно 193 метра квадратна. Обештећење одбијам, државне имовине има довољно за заменску реституцију", каже Крањец.

То је за Агенцију за реституцију неозбиљан аргумент, баш као и онај да нема довољно новца за обештећење у буџетском Фонду који је формиран 2010 године. Пуни се од приватизација и конверзија - права коришћења у право својине на грађевинском земљишту. 

"Давањем имовине у компензацију држава би вероватно остала без имовине" 

Страхиња Секулић из Агенције за реституцију истиче да процењена вредност имовине која не може да се врати је преко 13 милијарди евра и давање неке друге државне имовине у компензацију за то би довело би до тога да би Србија вероватно остала без имовине а да се не би свима изашло у сусрет.

"Колико ја знам Народна банка већ сад има око 150 милиона еура али то морате проверити са НБС. Србија кад преузме обавезу она ће је извршити", поручује Секулић. 

Страхује се да неће бити новца ни за ово "мизерно обештећење" 

Ипак, са друге стране, у Мрежи за реституцију страхују да се буџетски Фонд за те намене не пуни довољно и да неће бити новца ни за ово, како кажу, мизерно обештећење.

Као и поједини наследници, подсећају да државне имовине има у изобиљу. Натуралну реституцију виде као реалније решење.

"Грађани треба да знају од враћања имовине у натури имају корист и држава и грађани. Од оваквог обештећења, нико неће имати користи сем онога ко можда ту имовину сада хоће да злоупотреби", каже Миле Антић из Мреже за реституцију.

Додаје да у том смислу њихова иницијатива према влади Србије иде у том смеру.

"Заиста није прихватљиво да се више грађевиснко земљиште у државној својини поклања одређеним повлашћеним појединцима, да се најављује поклањање неколико стотина хиљада хектара пољопривредног земљишта у државној својини - у исто време они који највише имају легитимно право да потражују то земљиште, грађани реституције, дескриминишу по више основа", поручује Антић.

Од донетих 2.726 решења готово 80 одсто је правоснажно. Преведено у бројеве - следеће године, око пет и по милиона евра у новцу и више од 60 милиона евра у обезницима добиће 3.682 наследника. Међу њима је 792 с обештећењем мањим од хиљаду евра - они ће бити исплаћени у целости.