Шта значи форензички интервју за децу која су преживела насиље

Када је коначно после 17 дана сакривања ухапшен тзв. "малчански берберин", сви су одахнули. На потезу су били правосудни органи – тужилаштво и суд. У овом поступку, који се завршио изрицањем доживотне казне затвора, коришћена је опрема којом је избегнут поновни сусрет жртве са насилником.

"То у великој мери треба да онемогући да то лице поново доживљава секундарну виктимизацију, која је, нажалост, правило када се оваква опрема у поступку не користи, исказ тог лица самим тим заузима и централно место у доказном поступку", навела је Тамара Савић из Вишег суда у Нишу.

Статус посебно осетљивог сведока у Нишу додељиван је само малолетницима, иако на то имају право и пунолетни грађани.

"Сведок се налази у другој просторији избегава се тај директни сусрет са окривљеним, а то исто подразумева и да се избегава сусрет испред суднице, што битно олакшава сведоку", каже Ирена Радивојевић из Вишег јавног тужилаштва у Нишу.

И Нишки центар за социјални рад обучава запослене за такозвани форензички интервју – управо да би се избегле трауме код деце у кривичним или парничним поступцима.

"Током вођења форензичког интервјуа, инпут имају и тужилац и одбрана али и свако други ко је заинтересован. Да би се то извело они се по правилу налазе иза једносмерног огледала и интервју води по правилу једна особа", рекао је професор Ђурађ Стакић.

Зоран Јовић из Центра за социјални рад "Свети Сава" Ниш рекао је да се дете додатно трауматизује пошто шест или седам пута пред различитим органима даје исказ на ситуацију која је сама по себи трауматична.

Стручњаци упозоравају да свака траума поготову код деце може да остави дубоке последице, али и поновно преживљавање непријатности.