Деканка и психолошкиња једнима парају уши и уништавају језик, другима су природне и потребне

Психолошкиња, педагошкиња, вирусолошкиња, епидемиолошкиња, магистарка, деканка, професорка емерита... За неке рогобатне речи, другим преко потребне. За лингвисте многе од њих нису језички прихватљиве и оправдане.

"Ако то код говорника није опште прихваћено, ако то код говорника пара уши и ако није у складу са творбеним системом, таква реч заправо нема места у лексикону српског језика", наводи лингвиста др Марина Спасојевић са Института за српски језик САНУ.

За др Валентина Бошковић Марковић, социолингвисткињу, логично је да ће и у језику бити нових назива занимања у облику женског рода самим тим што има више жена на вишим позицијама, функцијама.

Инсистирање на обавезној употреби осетљивог језика за стручњаке је велики и осетљив проблем.

"Јер се у име антидискриминације спроводи дискриминација једног дела становништва који не жели да се декларише на тај начин. Пре свега мислим на део женске популације који не жели да пристане на то да буде психолошкиња, висрусолошкиња, бекица, центархалфица итд. него жели да задржи право које је Уставом гарантовано, да се декларише онако како је до сада то чинила", указује проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик Матице српске.

Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, сматра да то нема везе са дискриминацијом.

"То има везе са борбом против дискриминације и свака жена која сматра да је инжењер а не инжењерка, њено је право да тако сматра да обавља важнији посао. Наша обавеза је да женама које знају да су инжењерке кажемо – е сада ће тако писати у дипломи", додаје Гордана Чомић.

Иако се највише говори о називима занимања и звања у женском роду, родно осетљиви језик је и много више од тога. Између осталог избегавање родно дискриминаторног говора.

"Ту мислим на изразе попут 'бацаш лопту као девојчица или жена која је лепа и успешна' итд... А затим избегавање брачног статуса првенствено жена, да ли смо ми госпођице или госпође, дакле идеја је да се избаци из јавне употребе термин госпођица", напомиње др Валентина Бошковић Марковић.

Лингвисти и социолози опасност виде и у намери да се кроз родно осетљив језик утиче на обликовање мишљења, ставова и понашања. Још им је спорније предвиђено кажњавање оних који га не примењују.

"Они ће се фактички наћи у позицији да су полуписмени, неће знати шта треба да напишу и како треба да говоре, а с друге стране, сама идеја. То да неко мења ваше понашање преко језика тако што ће да вас натера да говорите на одређени начин, то је нешто што је заиста далеко од демократског друштва", сматра социолог Слободан Антонић.

"Жели се насупрот мишљења језичке струке па и целокупне јавности да се изврши над српским језиком такав инжењеринг који би променио његову природу и језички идентитет који је у основи српског националног идентитета", наводи др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика.

После усвајања закона, Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика председнику државе, премијерки и надлежнима указују на критична места родно осетљивог језика.

Исту борбу, на другом, правном колосеку, покренули су и правници. Иницијативу за оцену уставности правдају аргументом – наш Устав не познаје категорију рода.