Какво је стање у домовима за децу са сметњама у развоју и може ли боље

Није идеално, може боље, али стање у установама за смештај деце са сметњама у развоју је у складу са стандардима социјалне заштите, тврди ресорна министарка после обиласка пет установа које се помињу у извештају "Заборављена деца Србије" Иницијативе за права особа са менталним инвалидитетом.

"Имамо континуиране посете и било каква неправилност која се уочи реагује се на лицу места", кажеа Дарија Кисић Тепавчевић.

Како наглашава, у току прошле године већи број деце са различитим здравственим поремећајима смештен је у хранитељске породице него свих претходних година.

Процес деинституционализације започет је још пре више од деценију. Исти проблем и сличан извештај сачекао је и Расима Љајића на почетку мандата министра за социјална питања.

И тада као и данас, јавност је била згрожена информацијама о деци у металним креветима налик на кавезе, везаној, занемариваној, малтретираној без неопходне здравствене помоћи.

Некадашњи министар Љајић напомиње да су исте реченице стајале и у тадашњем извештају од пре 13, 14 година. "Разговарао сам са запосленима у тим установама који су ми рекли да је било случајева штићеника који се везују само док примају терапију", додаје Љајић.

И сада у ресорном министарству су кажу спремни да реше проблеме.

Дарија Кисић Тепавчевић указује да је заједничким радом у комисији са представницима Иницијативе за права особа са менталним инвалидитетом хтела да увиди где је могуће да се делује уколико постоји потреба за тим.

"На жалост, сазнали смо да девојке из Иницијативе сада нису спремне да учествују у заједничком раду, али њима је позив стално отворен и ми имамо исти циљ", наводи Кисић Тепавчевићева.

"У разговору са њима сложили смо се у ком правцу треба да иде развој социјалне заштите", додаје министарка.

Љајић: Неке примедбе биле на месту, извештај суштински злонамеран

У извештају пре 14 година било је, каже Лајић и непобитних чињеница да је превише штићеника на једном месту и да смештајни капацитети не задовољавају стандарде.

"Најбољи аргумент је истина, ни тада нисмо имали разлога да било шта кријемо", каже Расим Љајић.

Према његовим речима, увидело са да има примедби које су на месту, са којима се одмах кренуло у решавање, али да је у суштини извештај био злонамеран и тенденциозан.

Потресна је и чињеница, каже, да су 70 одсто малишана у установама заборавили и њихови најмилији.

Према подацима Уницефа, Србија је једна од земаља са најмањим процентом деце у установама, мање од стотину на 100.000 становника, али да и даље дуго остају у њима и да често простор деле са одраслима.

Упозоравају и да нема довољно подршке родитељима, па су деца из најугроженијих породица у ризику од одвајања и смештаја у установе.