Врањска гимназија од Пашиног конака до данас - ко је све седео у клупама

Три године по ослобођењу од Турака, у згради Пашиног конака, основана је Гимназија у Врању. Првобитно названа "Немањина", затим "Врањска", па "Виша мешовита гимназија".

"Врањска гимназија је претрпела заједно са српским народом на овом простору окупације других народа, у Првом и Другом светском рату, али истовремено изашла и као победник, односно радила је, наставила и наставиће да образује младе нараштаје наше земље", рекао је Ненад Стојиљковић, професор историје у Гимназији "Бора Станковић".

Јединствена по томе што је за 140 година постојања, због светских и балканских ратова, одшколовала 130 генерација. Ове године навршава се и 90 година од почетка изградње садашње зграде, архитектонски и естетски препознатљивог здања.

"На згради гимназије налази се седам барељефа, управо то говори да су то великани југословенске књижевности. Знајући да је гимназија радила баш пуном енергијом, да тако кажем, у време Југославије, из тог разлога је и ова свечана академија под називом "Великани говоре", рекла је Сузана Мишић Станковић, директорка Гимназије "Бора Станковић" у Врању.

Поред свечане академије у сали позоришта, припремљена је и изложба о раду Гимназије, 125 фотографија.

"Увек је била синоним за широко образовање, слободоумну мисао и велика дела, како професорског кадра тако и гимназијалаца", рекао је др Слободан Миленковић, градоначелник Врања.

"Мало је гимназија у земљи која је дала два учесника на Мировној конференцији у Паризу 1919. године. То је један од најпознатијих етнолога Тихомир Ђорђевић и Миодраг Ибровац који је истовремено био и ученик гимназије и професор врањске гимназије", каже Томислав Р. Симоновић, аутор изложбе и хроничар Врања.

У Гимназији "Бора Станковић" припремају Енциклопедију знаменитих личности које су похађале или предавале у школи, међу њима је осам академика.