Како је дечак из Дољевца 14 година био невидљив за систем

Пропуст су најпре направили дечакови родитељи. "Када се Никола родио, радили смо нон-стоп и супруга и ја. Били смо теренци, нисамо имали времена и тако је остао непријављен", каже дечаков отац Саша Зекић.

Никола има још осморо браће и сестара и сви су уредно пријављени. У дољевачком Центру за социјални рад кажу да до пре годину дана нису знали за овај проблем.

"С обзиром на то да родитељи нису у тих 30 дана, који су законом предвиђени, уписали дете, онда је болница имала обавезу да пријаву пошаље матичару, а матична служба шаље нама", наводи Саша Гроздановић из Центра за социјални рад Дољевац.

Наглашава да Центар није добио обавештење од матичне службе до пре годину дана, а није ни реаговао.

У међувремену, дечак је редовно ишао у школу, редовно је вакцинисан. Да је проблем озбиљан и да мора да се реши схватили су, кажу, кад се Никола разболео од дијабетеса.

"Кад сам се разболео први пут од шећера ишао сам у Ниш и нису могли да ме пусте јер нисам имао здравствено осигурање", каже Никола.

Николин отац указује да је био у породилишту да му издају отпусну листу кад се дете родило. Међутим, како тврди, због короне је била гужва и сестра му је рекла да немају времена тиме да се баве.

"Рекла ми је и да до десет година могу да ми издају листу, а по протеку тог времена треба да пишем молбу, а ту има још процедура", додаје Саша Зекић.

Да добије папире и место у систему државе, Николи је помогла невладина организација "Праксис". Осим избеглих и расељених лица која су остала без личних докумената, најугроженија су управо деца попут Николе.

"Значајни су помаци постигнути до сада поготово у системском решавању питања која муче ове људе, али ми и даље наилазимо на случајеве лица која немају лична документа и зато немају приступ основним правима", напомиње Владимир Лукић из НВО "Праксис".

Тачних података нема, али су процене да је у Србији у оваквој ситуацији неколико стотина деце. Углавном је реч о припадницима сиромашних група, најчешће о Ромима.