уторак, 15.06.2021, 21:00 -> 21:10
Извор: РТС
Колико треба да траје обука пливања – зашто су полупливачи најопаснији
Троје деце утопило се претходног викенда у Србији. Иако су били готово тинејџери, сви су били непливачи. Ненад Јовић, некадашњи такмичар у пливању, данас учитељ пливања у Панчеву каже за РТС да није довољно да дете само положи неку обуку пливања, јер то не значи да ће добро знати да плива. Истиче да би оно требало да настави да похађа школу пливања уз инструкторе, минимум бар још два, три месеца.
Дечаци из Фекетића, стари 14 и 16 година, утопили су се прошле недеље у каналу Дунав-Тиса-Дунав између Ловћенца и Малог Иђоша. Тело десетогодишњег дечака Б. П. без знакова живота пронађено је на градском базену у Оџацима код Сомбора. Не пуштати децу саме на купалишта, основна је ствар коју спасиоци саветују родитељима.
Ненад Јовић, некадашњи такмичар у пливању, данас учитељ пливања у Панчеву, наводи да би најбоље било да професионални пливачи, инструктори уче децу да пливају.
"Моја порука родитељима је да није довољно да само дете положи ту неку обуку пливања. То не значи да ће то дете добро знати да плива. Оно би требало да настави да похађа школу пливања бар још два, три месеца минимум, да савлада то пливање како треба и да се тотално опусти у води, да у случају да се деси да несретним случајем упадне у воду, оно зна да се снађе. Остајање на основној обуци је исто као кад неко положи возачки, а никада више не седне за волан", објашњава Јовић.
Полупливачи су најопаснији
Истиче да су полупливачи најопаснији, јер мисле да знају да пливају и тиме доводе у опасност и себе и друге.
"Међутим, у тим неким критичним ситуацијама паника ће надвладати њихов разум и они ће почети да се даве. Зато треба квалитетно да пливају, да буду опуштени, да иако се деси да упадне у воду не буде никаква паника, да зна да изрони горе на површину", објашњава Јовић.
Упозорава да се често деси да онај који скочи да пружи помоћ особи којој се дави и сам постане утопљеник и додаје да помоћ у извлачење утопљеника треба да обављају само особе које су добри пливачи који су прошли обуку за спасавање.
"Врло често се деси да тај који помаже постане утопљеник заједно са оним који се већ дави зато што није прошао обуку како се то врши поготово када су мала деца у питању, ту паника учини своје и тај страх паралише неке нормалне реакције и прави све већи проблем. Дешавало се нама на тренингу да дете које почне да се дави, друго дете му прискочи у помоћ. Ја сам током тренинга морао два пута да ускочим у воду, али то је нека контролисана средина где ви имате спасиоце, где имате тренера који су искусни, обучени да могу да пруже помоћ, а није тако једноставно пружити помоћ једном утопљенику", наглашава Јовић.
Апелује на непливаче и полупливаче да се не крећу уз ивице река или језера, јер могу изгубити равнотежу.
"А ту често нема професионалних пливача који би их безбедно извукли на површину", упозорава гост Јутарњег програма.
"Проблем је што многе средине у Србији немају базене"
Наводи да је до квалитетне обуке могуће доћи једино уз помоћ квалификованих инструктора пливања, али да индивидуалне часове пливања могу својој деци дати и родитељи који су се професионално бавили пливањем или ватерполом.
"Поред инструктора, обуку могу да врше и родитељи који су се бавили пливањем, ватерполом, који су били у базенима и то треба што раније кренути, јер је овде реч о индивидуалном раду. Међутим, за организовану групу дете испод пет година не би требало да се нађе у њој, јер их у том узрасту не држи концентрација дуже од десет минута и не могу у групи радити, али кад већ напуне пет, шест година могу у неки групни рад да се прикључе. Што су старији тај проблем је све већи. Само то непознавање прави све већи страх, теже се човек и обучава да плива, што је млађи то је много лакше и битно је да та обука пливања буде квалитетна, да се не науче неки погрешни покрети", каже Јовић.
Као велики проблем наводи то што многе средине у Србији немају базене где би се вршила обука пливања.
"Нажалост, ми у Србији још увек немамо неки стратешки план да обучимо становништво да зна да плива. Све се своди, да кажем, на локалну самоуправу како се ко снађе како ко има услове. Проблем је и инфраструктура у Србији, доста средина нема базен где би могла да се врши обука пливања и то је генерално велики проблем и некако наше становништво није усмерено ка пливању и све то доводи до утапања каква смо имали током викенда", истиче Јовић.
Као позитивне примере наводи Панчево и Сомбор, где, како каже, деца другог разреда основних школа пролазе кроз систем обуке пливања. "И то умногоме помаже, поготово у градовима који су оријентисани према неким рекама, да буде мање утопљеника", закључио је Јовић.
Коментари