Рушење цркве у дворишту Фате Орловић – између принципа приватне својине и поштовања храмова

После тужбе Фате Орловић, Европски суд за људска права у Стразбуру пресудио је да црква мора бити уклоњена, што се и догодило протеклог викенда.

Рајко Петровић, сарадник Института за европске студије навео je дa je након сукоба један део Срба дошао у Коњевић Поље. Та црква је, каже, направљена за њихове потребе 1998. године.

"Нико не би правио цркву на земљишту било чијем без његове дозволе, а посебно ако је друге вероисповести. Оно што сам ја чуо је да је да црква само делом направљена на њеном земљишту, свега неколико квадратних метара. Нуђена јој је правична надокнада. Говори се о томе да су се политичари и црква укључили да јој се купи стан у Сарајеву. Она није хтела то, то је очигледно била и њена жеља, али је било потпомогнуто политичким Сарајевом које је у томе видело прилику да оствари неке дневнополитичке поене", каже Петровић.

Муамер Зукорлић, народни посланик наводи да је то врло комплексно питање и да политику треба ставити на крају.

"За мене је битна фактографија. Не може се градити верски објекат, нити било шта на туђој земљи. Та црква је грађена у дворишту Фате Орловић у чијој је широј породици убијено око двадесет људи. За мене није у реду радовати се рушењу и волео бих да тај призор није био такав. Ту цркву је требало демонтирати, не рушити", истакао је Зукорлић.

Наводи да је, с друге стране, пре десетак година било сличне ситуације у Сарајеву када је био члан Ријасета.

"Ми смо пре десетак година имали сличну ситуацију, са џамијом делом направљеном на српском земљишту у селу Брадина код Коњица. Ми смо у исламској заједници у Сарајеву гласали да се измести та џамија. Ми нисмо чекали правосуђе, него изгласали да се измести и ми смо је изместили. У томе је разлика. Овде је СПЦ била у прилици да се црква измести", каже Зукорлић.

"Важно да нема реперкусија" 

Ми смо то организовали, да бисмо је сачували од евентуалне ове слике, изјавио је Зукорлић.

"Овде шта имамо, треба питати извршиоца. Тај који је био извршилац, он је могао да је бира како ће да је руши, али је још одговорнији онај ко је ангажовао фирму, вероватно локални орган са тог подручја. Треба се кренути од одговорности", наводи Зукорлић.

Чедомир Антић, историчар, коаутор Историје Републике Српске наводи да је сагласан са Зукорлићем и да овако нешто никоме не може да донесе срећу.

"Велика је ствар што је Република Српска правна држава. Једна грађанка која живи у малом месту, која није богата је успела да то спроведе до Стразбура. Важно је да ово сада нема реперкусије које би могло да има. Сагласан сам да је то требало решити на елегантнији начин. Првих десет година после рата у Републици Српској страдало је 13 повратника, од тога је девет случајева разрешено, и на то сам поносан. С друге стране имамо КиМ где је убијено 950 људи после доласка НАТО-а, и Хрватску где је 80 људи убијено", рекао је Антић.

Напомиње да, нажалост, народ више није измешан.

"Драго ми је што се на простор Републике Српске вратило 50 одсто Бошњака који су тамо живели пре рата, а Срба у Федерацију десет посто.

"Има пет џамија и једна црква које су у Федерацији на српској земљи. Случај станова припадника ЈНА и РС је победио у Стразбуру, али то никад није спроведено. Од Федерације се не очекује да то спроведе", наводи Антић.

"Принципи правде су врло јасни" 

Зукорлић сматра да су принципи правде врло јасни и да се нагодбе могу правити само уз обе стране.

"Фата је на свој начин то доживела као атак на све што има након свих страдања, то је било њено право. Она није хтела да се нагоди. Није дозвољено на било чијој туђој земљи, а камоли немуслимана правити џамију и тачка. То су етички и духовни аксиоми, ту нема игре", истиче Зукорлић.

Према његовим речима, 1998. године су доступни сви подаци о земљишту.

"Принципијелно се морамо сагласити – не може се ниједан верски објекат градити на туђем, нити инсистирати да остане на томе", каже Зукорлић.

Антић напомиње да су и џамије грађене на земљишту Срба и да се то види у јавном документу.

"Није то све била нека националистичка намера. Чинило се после рата да неће бити ствари решене на начин на који су решене", каже Антић. 

Петровић сматра да је суд у Стразбуру показао да је пристрасан у много случајева.

"Овакве ствари отежавају суживот у БиХ. Ја се потпуно слажем да ако се то утврдило то земљиште госпође Орловић њој то мора бити враћено. Сензационалније би било да је она одлучила да та црква остане ту и да пошаље поруку нама да треба и праштати. Видели смо да је то наставак продубљења сукоба", каже Петровић.

Апел на мир 

Зукорлић напомиње да ако се претпостави да су извршиоци поступили другачије, са поштовањем, било би укинуто преко 80 одсто енергије за било какво ликовање са друштвених мрежа.

"Имам осећај да је неко хтео да се снима рушење звоника. Ко је тај? Ви правите драму, а од драме овиси емотивна реакција. Да се ту радило с поштовањем, с пијететеом, цигла по цигла, то би било више тужно. То нису Бошњаци, јер се ствара утисак да су Бошњаци срушили цркву, што није тачно. Принципи су шта може, шта не може", каже Зукорлић.

Антић је упитао да ли би ствар била другачија да је то дато господину Изетбеговићу да организује.

"Ја бих апеловао на мир. Ово је крај ове приче. Штета што се тако завршило. Да апелујемо да нешто што се примењује у РС да буде примењено и у Федерацији", каже Антић.

О изрицању пресуде Ратку Младићу Антић каже да је бесмислено коментарисати одлуке суда, јер је тај суд био пристрасан. Зукорлић сматра да ће се пресуда из 2017. потврдити. Петровић наводи да је тај суд одавно изгубио сваки кредибилитет због своје пристрасности.

"Мислим да је поражавајуће да је тај суд после толико година рада показао да сматра да су само Срби чинили злочине на простору бивше Југославије", закључио је Петровић.